Регион
Уместо хотела, коров са пет звездица
Будва, својевремено најбогатија општина у Црној Гори чија је каса требало да набрекне од страних инвестиција, грца у дуговима, јер је инвестициони бум остао само бајковита прича
Од нашег дописника
Будва – Инвестициони бум, који је требало да промени лице Будванске ривијере и сврста је у ред туристички најизграђенијих зона на Медитерану, остао је само бајковита прича. Уместо суперлуксузних хотела са пет, шест и седам звездица, атрактивних туристичких насеља са маринама за јахте и другим објектима од Буљарице до Јаза, на локацијама маркираним за те намене – коров.
Својевремено најбогатија општина у Црној Гори, чија каса је требало да набрекне од страних инвестиција, грца у дуговима. Запосленима у општинској управи и јавним предузећима нису исплаћене три плате, а велики је број и других који потражују новац од општине.
Да подсетимо, бајка је почела пре две, три године, када су за скупе новце поједини земљопоседници, делом и општина продали плацеве уз море. Московски „Вас инвест” купио је на локалитету Смоквица 20 хектара за 30 милиона евра. Инвеститор је уговорио изградњу хотелског комплекса са менаџмент групом познатог хотелског ланца „Кемпински”, али је та локација и даље неузорана ледина.
Слично се догодило и у Бечићима, где је руска „Белон група”, лидер у црној металургији, купила земљиште између „Сплендида” и „Нафтагаса”. Уместо хотела „Шератон”, до данас – ништа.
На брду Спас изнад града, с којег Будва добија ТВ сигнал, почасни конзул Белгије Жан-Лук Димортије је преко своје црногорске фирме купио огроман посед и најавио градњу голф терена са хотелом и другим пратећим објектима. Брдо Спас су уместо грађевинара редовно посећивали ватрогасци јер је често било у пламену. На „очишћеном” терену и даље нема градње, а када ће почети ударање лоптица, не зна се.
Ништа ни од доласка богатих шеика који су на Словенској плажи хтели да граде два хотела-торња са по двадесет и више спратова, као и инвеститора из Аустрије и других земаља који су најављивали и градњу хотела „Хилтон” у Будви.
И они који су почели да граде у време инвестиционе бајке, увелико застају. Од хотела са 27 спратова на Завали, само приче, а руска „Миракс група” још није саградила четрдесет вила. Уместо, дакле, хотелског, овде је никло стамбено насеље.
Слаба је вајда и од оних који су за мале паре купили старе хотеле и реновирали их. Тако хотел „Монте каза” у Петровцу, чији је власник „Московска трастова група” и у чију адаптацију је уложено око 10 милиона евра, звучно најављен као ексклузивна медицинска бања, зврји празан. Далеко од завршетка је хотел „Ас” у Перазића долу. Хотел „Краљичина плажа” у Милочеру који је закупио „Аман ризортс” из Сингапура, а потом га преузели Грци (Рестис група) већ трећу годину је под кључем.
За сада о промашеним инвестицијама говори само опозиција. Миомир Пејовић, шеф одборничког клуба СНП, каже да је суноврат почео од Мадоне, која је пре два лета наступила на Јазу, како би Будву боље позиционирала на светској туристичкој мапи. Пејовић и његова странка сумњају да је скупо гостовање плаћено општинским парама. Буџет је тада избушен, а у међувремену се рупе слабо крпе јер они који су градили до сада нису платили комуналије.
– Увођење привремених мера је једини излаз. То треба да учини влада Црне Горе и спречи даље пропадање. Ми ћемо их на то подсетити – каже Пејовић.
На другој страни, у владајућој коалицији која води општину имају само једну реч за све: криза. Потпредседник општине Лазар Рађеновић, уз напомену да нико од потенцијалних инвеститора није побегао, наглашава да глобална криза одлаже почетак радова, који ће сигурно уследити.
– Усвојили смо студије о локацији и детаљне урбанистичке планове за готово цели простор општине и сада мирно чекамо инвеститоре. Моћи ће да граде по закону. Дакле, ми нисмо седели скрштених руку. Криза ће проћи и Будва ће опет бити велико градилиште – каже Рађеновић.
Оптимистичке најаве и будванска стварност се битно разликују. Новца нема, по логици да се богатима (макар они и осиромашили толико да ни за плате немају) не помаже, влада не дреши кесу, они који су изградили бројне станове за тржиште не плаћају комуналне дугове. Следе ли заиста привремене мере, макар шта оне значиле, или ће посртање бити настављено, показаће наредни месеци. Тек будвански брод се озбиљно накривио, а појас за спасавање и даље држе потенцијални инвеститори, заправо они који су купили земљу уз море. А чије су касе по свој прилици полупразне.
Саво Греговић
-------------------------------------------------
Само један изузетак
Један од светлих примера приватизације је хотел „Ривијера” у Петровцу. Стари објекат је купила фирма „Пеми бау” из Берлина, адаптирала га у модеран објекат, који успешно ради.
– Градили бисмо још, заинтересовани смо за неке локације у Петровцу, али до договора и папира се тешко долази. Криза је, истина, свуда, али и она се може превладати, ако се уместо прича о томе како све тоне, ради. Боље је скромније почети нешто конкретно, него правити куле у облацима – каже Мишо Перовић, власник „Ривијере”.
Последњи коментари
ОД МЕНЕ И ЦРНОГОРЦА И ШУМАДИНЦА, ИЛИ ОБРНУТО, КАКО ВАМ ДРАГО.- За:"CG iz CG".- Право речено Црногорци нису одлучили да не буду Црногорци, нити су могли себе да се одрекну, и нису; они су то и сада, и нека су, као и сам што сам пореклом, али су заједничкога српског бића, историје и културе. То је 1944. одлучио Броз, да науди свим Србима и разједини их, прокламовањем посебне црногорске нације, чиме нам је свима нанео велику штету......."Obelix": Оба српска краља су били људи у одмаклим годинама краљ Никола је рођен октобра 1841. значи 25. јануара 1916. када се дешавала препирка између сердар Јанка и Њега имао је 75 година. Краљ Петар рођен је 1844. и са 72 године по цичи зими на воловској запрези прешао је Албанију до мора. Од таста је био далеко неких седамдесетак километара и очекивао је да му се придружи, што би ваљало због народа у обе краљевине. Прво на Крф, па онда на лечење у Француску, а сместио би га удобно и у Солуну или у Атини. Што се тиче Подгоричке скупштине, 26. новембра 1918. тзв. "зеленаши" су били за условљено сједињење, а "бјелаши" за безусловно. Одлуку Скупштине је тек 17. децембра 1918. митрополит Дожић, са Церовићем, председавајућим, однео у Београд Краљу, значи 17 дана после проглашења Уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину СХС. На жалост, десила се и Божићна побуна иницирана из Италије и угушена, што је Краља Николу задржало у Италији код другог зета, те се не може рећи да је Петар протерао Николу, једноставно он није био присутан у ЦГ, ни пошто су српске јединице од Пећи протерале Аустријаце са Цетиња. Али, врло објективни историчар Душан Т. Батаковић, то зна и тумачи непристрасно, одвагајући обема странама, и Карађорђевићима, који су се руку на срце, што јест - јест, понашали као ослободиоци. Данас, династички посматрано, Србија има претендента принца Александра, а Црна Гора принца Николу, праунука Краљевог. Како било, то данас није разлог за спорадице, један је народ. Најбоље је да погледате у Википедију, за оба краља. Поздра
Црна Гора је имала јединствену прилику да изгради туризам управо на гостима из Србије, услугом и квалитетом. У време санкција и виза свако ко је хтео да иде на море није имао другу опцију, остављао је паре у Црној Гори. Та времена су се променила, одлуком о признању Косова велики део српских туриста паре неће оставити у Црној Гори. Туристички менталитет је још бахатији јер српски туристи избора за летовање нису имали па су домаћини могли да буду и бахати, и прескупи, и шибицари и све је пролазило. Сада ће српски туристи ићи у Грчку и на друга места која су чак јевтинија од Црне Горе, а реално боља. Паре могу наћи само продајом залива НАТО пакту, што са собом доводи болести, пијане војнике, насиље и све друго што ће се домаћинима обити о главу. Дали су себи ауто го са Косовом...
Onog dana kada je Milo priznao Kosovo moja porodica je
rekla NE letovanju u Crnu Goru.Takvih Srba je ogroman broj .Najljuca je rana od bratskog noza.






