Од нашег дописника

Сарајево – Емела Мујановић, припадница Оружаних снага БиХ (ОСБиХ), суспендована је са радног места, а уколико се не повинује законским прописима и не скине мараму коју носи испод војничке капе, чека је и отказ. Из истог разлога ОСБиХ већ су напустиле две Бошњакиње, с том разликом да су оне испуњавале и одређене   предиспозиције за одлазак из службе.

Мујановићева сматра да су забраном да „покривена” долази на посао повређена њена људска права па зато, како каже, неће мараму скинути.

„Не знам зашто им смета марама, не одудара од униформе, чак се и не види. Ово није провокација, то радим јер ми вера налаже”, изјавила је Мујановићева за сарајевску штампу.

Она је љута, првенствено, на још увек актуелног министра одбране БиХ Селма Цикотића који, како је навела, „само ћути” и тврди да „не зна” да је суспендована, иако је на решењу о суспензији његов потпис.

На Цикотића се љути и Един Табучија, адвокат Мујановићеве, зато што „дуго” чека да министар одговори на жалбу коју је уложио на решење о суспензији његовог клијента. Најављује да ће, уколико Цикотић то ускоро не уради, „покренути” тужбу за управни спор због ћутања администрације.

Начелник Заједничког штаба ОСБиХ генерал Миладин Милојчић потврдио је за „Политику” да је тачно да су две Бошњакиње, које су носиле мараму испод капе јединствене теренске униформе, прошле године отпуштене због „законског ограничења” немогућности продужења уговора.

Према његовим речима, проблем са којим се суочава Емела Мујановић јесте „актуелан случај” који је у фази решавања „у складу са законским прописима” који, наглашава он, „не познају” друге одевне предмете „осим” класичних, који чине садржај јединствене теренске и службене униформе.

„Непринципијелност у примени прописа довела би до разноликости у одевању, што је неприхватљиво за институцију какве су Оружане снаге БиХ”, каже генерал Милојчић и наглашава да ово „није” први пут да се у ОСБиХ покушава „тестирати” нешто што није у складу са позитивним законским прописима, што није случај када су у питању „друге” униформисане службе.

Милојчић посебно истиче да су Оружане снаге „специфична организација” у којој су „прецизно” регулисани односи, права, обавезе, надлежности и одговорности, које особе „прихватају” потписивањем професионалног уговора. Та специфичност, додаје он, „мора” се прихватити и када су у питању људске слободе и демократско право упражњавања верских и традиционалних симбола.

Чињеница је да се са демократским променама у БиХ вратио некадашњи помало заборављени обичај покривања муслиманских жена, што је у широј јавности различито и доживљено и протумачено. Једни су у том обичају видели „ретроградну појаву”, а други „основно” људско право на слободу.