С готово митског двоипочасовног састанка у Карађорђеву није изашао ниједан писани документ, али ретки сведоци који су учествовали у његовој реализацији одлучно тврде: Туђман и Милошевић су ставили карте на сто, изрекли јасне претензије према територији суседне државе и покренули точак историје у кривом смеру.

Бивши Туђманов шеф кабинета и саветник за спољну политику Хрвоје Шаринић присуствовао је почетку сусрета у Карађорђеву, али каже да је главни састанак био у Тиквешу 15. априла 1991. када су се цртале легендарне мапе поделе БиХ.

„Оно што је важно рећи јесте то да ниједан од њих двојице није био склон Босанцима”, каже Шаринић и додаје да у то време Муслимани нису били укључени у било какве преговоре.

Састанак у Карађорђеву организован је вољом обојице државника, присећа се Шаринић који их је фотографисао иако су се они нећкали сматрајући да целој ствари не треба давати превелики публицитет. Након тога су се двојица лидера удаљила и заправо нико није био сведок њиховог разговора.

Бивши хрватски председник у два мандата Стјепан Месић, последњи председник СФРЈ, каже да је лично иницирао тај састанак у разговорима с Борисавом Јовићем. Месић и данас наглашава да му је Јовић рекао да Београд није заинтересован за хрватске грађане српске националности, већ за 63 одсто територија БиХ. Јовић каже да то није истина.

„Понављам, рекао ми је да је то било српско, јест српско и да српско мора да остане. Можда се Бора Јовић још увек боји Слободана Милошевића, али морам да му поручим да Милошевић више није међу живима”, одговара Месић у разговору за Дојче веле.

О подели се детаљно разговарало на седницама такозваних експертских група које су, као последицу Карађорђева, основали Загреб и Београд. У Хрватској групи био је и академик Душан Биланџић који каже да је тек наслућивао шта је њихов прави задатак – што му је ускоро потврдио и шеф српске групе Коста Михаиловић.

„Коста Михаиловић је изнео податак да су се Туђман и Милошевић већ договорили о подели. Питао сам их како ће повезати Србију и западну Босну, где је живела већина босанских Срба, ако је између њих Посавина у којој живе Хрвати и Муслимани, а Коста ми је одговорио да је договорено да Посавина припадне Србији”, присећа се Биланџић.

„Чак и ако су се Туђман и Милошевић чврсто договорили о подели БиХ, од договора се одустало, с обзиром на то да је Милошевић показао право лице помажући етничко чишћење у такозваној Крајини и источној Славонији”, каже угледна загребачка новинарка Силвија Шепаровић-Бушил. Она каже да је, с обзиром на целокупну ситуацију, свима осим Босанцима било јасно да ће тамо бити крви до колена.