Од нашег дописника

Сарајево – Упркос чињеници да су лидери шест водећих странака у БиХ, након 15 месеци, коначно успели да се договоре о формирању власти, остаје сурова истина да су годину која је иза нас обележили неспоразуми и неслагања и да је за БиХ 2011, у којој је према бројним мишљењима политика вођена „од данас до сутра”, практично изгубљена година.

Договор „шесторке” поздравља и члан Председништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић, јер сматра да је било „крајње време” да се дође до консензуса, незамењивог модела по којем БиХ једино може функционисати и опстати.

У интервјуу „Политици” Радмановић каже да је тешко процењивати шта једну „разједињену земљу”, каква је БиХ, чека у овој години, напоменувши да криваца за стање какво јесте има много. Он предност у том смислу даје високом представнику и екипи међународних службеника окупљених око његове канцеларије, те политичким партијама са седиштем у Сарајеву, на челу са СДП БиХ.

„Та моћна канцеларија је у свих претходних петнаест година кршила демократске принципе и одвлачила нас да земљу доведемо до владавине права, а управо им је то требао бити основни задатак”, каже српски члан Председништва БиХ.

Што се тиче процеса који ће се одвијати у 2012. години Радмановић изражава дозу песимизам и наглашава да економска криза „неће” бити решена и да ће се удар светске и европске рецесије одразити и на БиХ.

„Уколико буде више договора унутар земље биће мање приче о распаду БиХ, а више о њеном путу према Европској унији”, наглашава он.

Специфичност БиХ јесте формула по којој су могућа само она решења која су дељива са три. Колико се тај принцип, генерално, поштује?

Да, то јесте једини принцип демократије за функционисање БиХ који, истовремено, значи равноправност и ентитета и народа у овој земљи. Нажалост, политичке и друге снаге из већинског, бошњачког народа покушавају да то промене. Мислим да то није добро и да наноси штету БиХ у целини, логичније би било да они који највише желе БиХ, а то су Бошњаци, стално нуде концесије другима, уместо што раде обрнуто и желе да их подчине.

Бошњачка жеља за централизацијом земље, евидентно, је све израженија. Да ли то лично осећате с обзиром на чињеницу да сте дуго у заједничким институцијама БиХ?

Сваки дан свих протеклих пет година и, нажалост, не видим да ће се то променити у наредном периоду. То је погрешна визија бошњачких политичара и, наравно, Исламске заједнице БиХ која је веома активна у свему овоме, што је непримерено једној демократској земљи.

Да ли унутар Председништва БиХ постоји консензус о свим важним правцима деловања, у спољној политици првенствено?

Кад је у питању спољна политика консензус мора да постоји и постоји, јер на то нас обавезује Устав БиХ, тако да је апсолутно неважно шта мислимо нас тројица. Међутим, и поред тога има и проблема, око неких конкретних питања као што је то Косово, јер ја не дозвољавам да се призна његова независност. Спорења је било и око Палестине, али на сву срећу   постоје прецизна уставна решења и за оно око чега се ми не можемо договорити.

Мишљења о уласку БиХ у НАТО подељена су.Је ли БиХ уопште заинтересована за чланство у овој асоцијацији?

Тешко је проценити којим темпом ће се ићи према НАТО савезу и да ли ће се уопште ићи. Мишљења јесу подељена и то по међуентитетској линији разграничења. За разлику од РС која сматра да не треба ићи у НАТО, у ФБиХ преовладава мишљење да треба. Међутим, није ни НАТО превише заинтересован да нас брзо прими у Акциони план за чланство (МАП) а камоли у стално чланство. РС ће интензивирати захтев за смањење војске у БиХ која би коначно требало да иде ка демилитаризацији, без обзира на жељу Бошњака да војска буде још већа и јача.

Да ли и колико финансијска превирања у Европи могу утицати на пораст евроскептицизма у БиХ ?

Низ ствари утиче на пораст евроскептицизма, а наравно и тешко финансијско стање у ЕУ у целини. Већа доза евроскептицизма постоји код оних који су иначе евроскептици и који то неће или не смију да кажу, али постоји и код оних других који размишљају о будућности Европе. Ако томе додамо да ЕУ не показује нарочиту жељу да БиХ што пре прими у своју породицу, онда није искључено да НЕ Европској унији ускоро кажу и у БиХ. 

Утисак је да се из Председништва БиХ различтим очима гледа на званични Београд...

Различитих погледа биће и у будуће, и то је нешто што је нормално и реално. Ко код буде српски члан Председништва БиХ увек ће више навијати за Београд, него друга два члана, а ваљда је и то нормално. Међутим, морам рећи да у последњих, отприлике, шест месеци жељу за унапређењем сарадње са Београдом исказују сва три члана Председништва БиХ и одређени помаци су већ евидентни, што уосталом потврђују и неки конкретни примери.

На сигнал из Председништва БиХ одложено је потписивање Протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и Србије у процесуирању ратних злочина. Је ли то био и званичан став Председништва БиХ?

Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић тражио је да се заустави потписивање, уз образложење да није испоштована процедура. Други сматрају да Председништво о томе не треба ни да одлучује. Нисмо још увек ту дилему решили и зато је потписивање споразума и даље на чекању.

Вербални рат који Исламска заједница у БиХ и њен поглавар Мустафа Церић води против владајућег СНСД-а и председника РС Милорада Додика достигао је забрињавајуће размере. Како је Ваше мишљење о томе?

Ништа се посебно не дешава што се није дешавало и претходних 10 до 15 година, само је реторика мало жешћа у последње време. Медијски се то експлоатише више него што треба, јер да медији не посвећују толико пажње не би се ни чуло за Церића. Али, стоји чињеница да Исламска заједница хоће да буде доминантна у БиХ , што је против Устава БиХ, као и основних принципа на којима се темељи европски пут БиХ о чему би морали озбиљније размишљати и бошњачки политичари. Можда би њима требало поставити питање зашто допуштају да се реис тако понаша.