Хиперактивно дете са поремећајем пажње подједнако је захтевно како за родитеље тако и предаваче у школи. Ипак, важно је разумети да ови малишани имају сметње и да никако нису неваљали, неваспитани или непослушни.

Зато се кажњавањем оваквог понашања постиже супротан ефекат. Родитељи морају да усагласе ставове према детету и да на понашање увек реагују на исти начин. Дакле, да их не издаје стрпљење и да однос према детету не буде условљен од тога колико су одрасли уморни или нервозни...

Хиперактивном детету школског узраста ваља осигурати радни простор у коме нема играчака, телевизије или компјутера који би му одвлачи пажњу. Потребно је водити рачуна да домаће задатке ради уз повремене одморе јер дете са поремећајем пажње не може на дуже бити фокусирано на једну ствар. Оно ће, без обзира на своју интелигенцију, спорије напредовати у школи, али га никако не би треба због тога грдити или понижавати већ му помоћи „поверљивим” разговорима у којима ће постати свесно свог понашања.

Родитељи се морају наоружати стрпљењем јер се овакво понашање неће променити преко ноћи, а у међувремену добро је потрудити се и открити у чему је малишан најуспешнији и подстицати га да се тиме бави.