Маргарин – за и против

Ова рачуница и даље важи. У првој радњи могу да се упореде цене килограма маслаца (ових дана приближно око 1.200 динара) и маргарина (300 дин).

Маргарин је четири пута јефтинији! А када имате просечну плату или ону испод просека у земљи, лако ћете прећи на маргарин уколико сте до тада користили маслац. И ту ћете погрешити. За разлику од маслаца који је природног порекла, нутритивно вредан и наравно калоричан, маргарин је само калоричан. Ако сте на дијети, избегавајте оба.

Да би настао, сунцокретово уље је потребно учврсти поступком хидрогенизације. У том поступку долази до стварања трансмасних киселина, које повећавају ризик од дијабетеса, рака и кардиоваскуларних болести. Хидрогенизована биљна маст је сировина у производњи у већини индустријских колача, кремова, сладоледа, кекса и сланих грицкалица. Процес производње маргарина даље се наставља испирањем хидрогенизоване масти паром, а затим се маса избељује, чиме се тотално губи било каква нутритивна вредност. На крају се додаје вештачка арома и боја маслаца.

Хемикалије које учествују у производњи маргарина, као и оне које остану у производу, више су него познате а и јасна је веза између употребе маргарина и појаве алергија, астме, улцерозног колитиса, екцема и других болести.

Маргарин обилује омега-6 масним киселинама из уља, чиме утиче на баланс омега-3 и омега-6 у организму. Сматра се да је неравнотежа омега-3 и омега-6 узрочник многих болести садашњице.
Рачуница индустријских произвођача уља је јасна: ако литар уља у слободној продаји кошта између 180 и 200 динара, сасвим је у реду да килограм маргарина кошта 300 динара.

Новац је у суштини оно што управља светом, али ако сваки потрошач размисли и одлучи другачије, може да дође до промене и да се направи искорак ка здравој исхрани. Па макар коштала и неколико пута више.

Јасна Анђелковић, нутрициониста, nadijeti.info