Враћа снагу спортистима после напорних тренинга, мршавој деци помаже да се угоје. Ипак, кестен је неприкосновен као пире са шлагом, и чоколадом ако може

Aко љубичице најављују пролеће, онда је мирис печеног кестења на градским улицама симбол ступања „на власт” јесени.

Кестен има високу енергетску вредност. За разлику од ораха и лешника, садржи много скроба, мало шећера и тек два процента масти, и једини од свих орашастих плодова садржи витамин Це. Са једног стабла добије се око 200 килограма плода и дрво може да опстане и више од пет векова. Постојбина кестена је Азија. Историјски документи потврђују да је неки стари Грк забележио у трећем веку пре нове ере да су персијске аристократе своју дечицу храниле кестењем не би ли поправила тежину.

Никога, наравно, не би требало убеђивати да је кестен битна ставка у рецептима посластичара и вредних домаћица. Куван па пропасиран, заслађен и послужен са шлагом, а тек као надев у ролату, торти….

У те сврхе користе се две врсте кестена: обични (с доње стране спљоштен а са горње испупчен) и марони (испупчен са обе стране). Друга врста је знатно боља за спремање слаткиша. Већ смо помињали ону мршаву богаташку децу из давних времена, па да додамо – захваљујући високој енергетској вредности кестен је одличан за неухрањену децу, као и за спортисте који имају напорне тренинге.

Ипак, и од старијег податка постоји старији. Једна од најстаријих употреба кестена била је сушење и млевење у брашно. Било је то брашно за хлеб свуда где је кестен успевао. Кад су средином прошлог века рађена етнографска истраживања на Корзици, још је било старих људи који никада нису јели пшенични или хлеб од неке друге житарице. На Корзици је кестен био толико важан у исхрани становништва да се тај „дрвени хлеб” јео чак и у двадесетом веку. За свадбе су се на Корзици, јер то је била специјална прилика, припремала чак 22 јела од кестеновог брашна.

Али, није кестен био само храна сиромашних који га и данас скупљају по шуми. Богати су га конзумирали редовно као слаткиш. „Марон гласе” или, описно, марони кувани у шећерном сирупу, заправо су кандирани и због врло пипавог поступка припреме цена им је била висока. У Француској и Енглеској и данас их обично купују за новогодишње и ускршње празнике.

При куповини кестења требало би обратити пажњу да плод буде већи и сјајан, без рупица на љусци. Када се љушти, потребно је засећи спољашњу тврду љуску пазећи да се танка унутрашња не засече. После кувања, док је кестен још врео, љушти се унутрашња кора.

Рецепт: Кестен пире. Потребно је килограм кестена, 1,5 дл млека, кашичица маргарина или путера, 200 г шећера у праху и кашичица рума.

Кестење ваља зарезати и кувати три минута, ољуштити од чврсте љуске и оставити у мало посољеној води да потпуно омекша. Тада ће се танка кожица скинути без проблема. Протиснути кестење у преси за пире кромпир, додати млеко, растопљени маргарин, шећер у праху и рум. Све заједно добро измешати и по жељи додати још шећера. Не смета ако се украси шлагом и ренданом или растопљеном чоколадом. Напротив!