Anksioznost za oko 30 odsto manje verovatna kod ispitanica koje su jele povrće, voće, govedinu...

Žene koje pate od depresije i anksioznosti trebalo bi da preispitaju način ishrane i da smanje unos prerađene hrane, upozoravaju stručnjaci sa jednog univerziteta iz Melburna.

Nova australijska studija zasnovana na desetogodišnjem istraživanju pokazala je da su poremećaji raspoloženja uobičajeniji među ženama starosti od 20 do 93 godine, koje prvenstveno konzumiraju prerađenu, rafinisanu i premasnu hranu, prenosi Rojters, a kod nas Tanjug.

„Nema magične hrane protiv depresije, ali ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, manje masnim mlečnim proizvodima i mršavim mesom godi i fizičkom i mentalnom zdravlju. Prerađevine i slatkiše trebalo bi jesti samo povremeno”, kaže dr Felis Džak, rukovodilac istraživačkog tima.

Istraživanje je obavljeno na 1.046 žena, od kojih 925 nije patilo od poremećaja raspoloženja, a 121 je imala depresiju ili anksiozni poremećaj.

Analizirajući njihovu ishranu, stručnjaci su utvrdili da „zapadna” ishrana, koja se pretežno sastoji od hamburgera, belog hleba, pica, pomfrita, aromatizovanih mlečnih napitaka, piva i hrane bogate šećerom, povećava rizik od depresije za više od 50 odsto.

S druge strane, i depresija i anksioznost su se pokazale za oko 30 odsto manje verovatnim kod ispitanica koje su se hranile na tradicionalan način – povrćem, voćem, govedinom, jagnjetinom, ribom i proizvodima na bazi integralnih žitarica.

Ishrana je ostala među glavnim faktorima koji utiču na poremećaje raspoloženja i pošto su u obzir uzeti faktori kao što su godine, težina, društveni i ekonomski status, obrazovanje, fizička aktivnost, pušenje i konzumiranje alkohola,

Interesantno je da kod žena koje su se uglavnom hranile voćem, salatama, ribom, tofu proizvodima, mahunarkama, orašastim plodovima, jogurtom i crnim vinom nije uočena veza između ishrane i poremećaja raspoloženja.

Australijski stručnjaci ističu da njihovi nalazi ukazuju na potrebu dodatnih istraživanja, kojima bi se utvrdilo da li nezdrava ishrana zaista vodi opadanju mentalnog zdravlja ili možda narušeno mentalno zdravlje vodi u nezdravu ishranu.