Отац на приватном путу

Нова истраживања указују да су гени пресудни за рано сексуално сазревање деце а не одсуство очева како се сматрало. Неколико студија обављених у последње време указују да у породицама у којима недостаје биолошки отац деца рано достижу сексуалну зрелост, имају прво сексуално искуство у раним тинејџерским годинама и највероватније ће постати родитељи у најранијој младости – као старији малолетници, преноси писање иностраних медија агенција Фонет.

Да ли је то резултат стреса због одсуства оца у породици или због чињенице да самохрана мајка не може бити ауторитет као што могу оба родитеља – тема је жестоке дебате међу психолозима, лекарима и генетичарима.

Професорка Џејн Мендел, генетичар са Универзитета у граду Јуџину, у држави Орегон, претпоставља да би гени могли играти већу улогу него што је до сада било познато. „Узраст за постизање сексуалне зрелости и године кад се упушта у први сексуални однос најчешће су наследни”, каже она.

Џејн Мендел је са групом сарадника одлучили да истражи да ли рођаци деце која одрастају без биолошког оца показују исте склоности. Проучили су податке које је сакупио амерички Национални институт за проучавање понашања младих. Екипа професорке Мендел упоредила је 1.382 потомка које су на свет донеле жене у генетској вези – близнакиње, рођене сестре или сестре од тетака. Са мајкама су разговори обављани сваке године између 1979. и 1994. а касније сваке две године. Деца су, такође, интервјуисана једном кад су напунила 14 година. Међу осталим питањима, нашло се и оно кад су имала први сексуални однос.

Истраживачи су пронашли да, што су деца генетски била блискија, готово да су у истом узрасту имала прво сексуално искуство. Без обзира на то да ли су одрастала уз оца или без њега. На полно сазревање и време првог секса далеко више утиче генетика него присуство или одсуство оца – закључак је ових истраживача.

Генетичар Брус Елис са Универзитета Аризоне у Туксону оповргава истраживање јер није створен модел контроле нити окружења, јер деца сестара одрастају у различитим породицама, нити гена, пошто деца сестара поседују само 12,5 одсто њихових гена.

И Џеј Белски, психолог са Биркбек универзитета у Лондону, тврди да истраживање Менделове не узима у обзир како гени и окружење делују у комбинацији.

Професорка Мендел се слаже да генетска објашњења и она у вези са окружењем често делују заједно и додаје да родитељи који преносе одређена генетска понашања такође могу да их преносе на друштвена понашања.