Заједничким истраживањем, САД и Канада су на дну Арктичког мора откриле подморску планину и друге формације које би могле оправдати захтев тих двеју држава да своје границе помере даље ка северу.

Трагајући за границама епиконтиненталног појаса, бродови двеју земаља су током последња два месеца опловили северна, залеђена подручја Арктика, у која се ретко залази.

Геолошки, епиконтинентални појас је продужетак копна чији је саставни део био током ледених доба, док је у међуледеним добима, какво је сада, тај појас под морем, на релативно малој дубини. Ти појасеви се могу простирати и до 500 километара од обале, преноси Бета.

Према правној дефиницији, епиконтинентални појас је морско дно и његово подземље изван територијалног мора приобалне државе, све до удаљености од 200 наутичких миља од обале. Приобална држава има суверена права над тим појасом ради његовог истраживања и коришћења природних богатстава. Та права постоје чак и ако их држава не користи.

Што се такав појас даље простире, тим је већа могућа корист од њега, а на Арктику су то нафта и гас, на шта претендују САД и Канада.

Директор програма за природне ресурсе Канаде Џејкоб Верхоф каже да први подаци показују да се епиконтинентални појас, те тиме и државне границе, простире даље на север него што се мислило.

Током истраживања брод Америчке обалске страже је на дубини од готово 3.000 метара открио подморску планину високу 1.158 метара, дугачку 19 километара и широку 38 километара. Она се налази на око 1.127 километара северно од Аљаске.