Полица за сардине

Енглески дизајнер средње генерације Мајкл Мариот, покренут идејама Виктора Папанека, теоретичара дизајна из седамдесетих година прошлог века, покушао је столицом за одлагање металних кутија са сардинама да скрене пажњу на неколико ствари. Пре свега на заштиту животне средине од производње масе непотребних, сувишних предмета који само троше драгоцене сировине да би биле израђене и загађују околину јер, као сувишне, убрзо заврше у смећу; затим на могућност рециклажне употребе материјала који је већ једном био коришћен за израду предмета, и да уместо да буде одбачен буде поново искоришћен на прави начин; као и на подизање свести код људи о томе да су ствари са којима живимо наши пријатељи.

– Као дизајнер трећег миленијума, који је своју каријеру започео на крају другог миленијума, оваква размишљања су ми се наметнула сама по себи, спонтано – каже Мариот.

Празне и чисте кутијице за сардине идеалне су за одлагање ситница које стоје разбацане по радном столу. Свашта може да стане у њих, чак и онда када је једини радни прибор – компјутер. Начин отварања кутијица има згодан детаљ, који ће послужити као дршка за повлачење да би сте кутијице извукле, баш као што фиока има ручку. Не морају све бити празне, у некој може бити чак и сардина, ако огладните!

– Савремени човек би требало да има сопствену визију материјалне културе, ствари треба да буду мање изузетне а више нешто чиме ћемо делити свакодневицу. Будимо селективни, не дозволимо да оно што је близу, смета – саветује дизајнер Мариот.

----------------------------------------------

Улога дизајнера је да решава проблеме

Британски дизајнер Мајкл Мариот је рођен 1963. у Лондону. Прво је студирао дизајн намештаја на тамошњем колеџу а затим је студије наставио на краљевској Академији за уметност. После дипломирања, 1993. отворио је и дизајн-студио, где је почео да пројектује за ентеријер и да сам ради прототипе у радионици. Били су то једноставни и ефектни комади, при чему је често користио рециклиране материјале. Напомињао је: „Проводим доста времена посматрајући ствари око себе, своје најближе окружење. Анализирам ствари са аспекта материјала, функције, употребе, величине, облика, боје, текстуре, финиша, односа форме и материјала. Одувек ме је интересовало како се ствари праве и користе, чему служе. Мислим да је моја улога као дизајнера, да решавам проблеме, а не да их стварам.”