Окретање компјутерског екрана од других, утицај да радни простор постане одбојан и примена непријатељског понашања неке су од препорука за стварање баријере међу колегама а све у циљу да се што мање ради.

Недавно се у Америци појавила књижица са овим корисним саветима. Приручник „Како се релаксирати а не бити отпуштен” дело је Стенлија Бинга, намењен је свима који у време рецесије и страха од губитка посла много раде а мисле да им је неопходан предах и мало „хватања кривине” на радном месту.

Бинг нуди помало ироничне савете као помоћ радницима у изналажењу начина да раде мање без икаквих последица.

„У новој књизи ради се о покушају да се свима омогуће права која често користе шефови”, каже Бинг за Би-Би-Си, а код нас преноси агенција Бета, додајући да је најважније „преживети и избећи долазак на списак за отпуштање”.

Међу представљеним стратегијама су и оне да се у преузимању контроле над сопственим послом, животом и временом користе трикови којима, каже Бинг, прибегавају и шефови: делегирање задатака, одсуство са посла, искоришћавање других. .. То не чуди, јер је узимање шефа за пример и „на нишан” већ  познато. Претходно дело овог аутора има наслов „Директорски трикови, или како бити у пензији а још увек радити”.

У саветима је и онај да се постане, према речима аутора, „виртуелна личност”, односно како да се створи илузија виртуелних врата.

Ако су врата на канцеларији привилегија шефова, свакона свом радном месту, које је махом у некој великој просторији, може да направи њихову „виртуелну верзију”.

Како? На пример, окретањем компјутерског екрана од других људи, чињењем радног простора одбојним за друге и неговањем непријатељског понашања према другима.

„Могуће је створити баријеру. Искористите сталак за новине, неку биљку. Млади људи знају да неодржавањем личне хигијене изграде нешто налик тој баријери”, пише Бинг.

Особа која овоме прибегава не покушава само да се сакрије већ и да створи илузију издвојености, посебности и да, другим речима, стави нагласак на сопствену важност. „Смисао живота” сваког доброг директора јесте, сматра Бинг, „делегирање”, односно постизање циља да оно што они желе – ради неко други. То је основа умећа „хватања кривина”.

Још једно од умећа је „умешност одсуствовања”, односно достизање нивоа „виртуелне личности”.

Није, наиме, мало оних који не уважавају особе до којих могу лако да дођу. „Тиме што показујете да сте виртуелна личност ви аутоматски увеличавате значај и позицију”, каже Бинг. „Ово су сјајна времена за оне који желе да их ’нигде нема’. Постоје блекбери уређаји, бројне справице које нам омогућавају да учествујемо на састанцима а да им при томе физички не присуствујемо. Дакле, да не будемо у канцеларији.” „Погледајте највише директоре у фирмама – нико фактички и не зна где се налазе. И то је стандард коме би требало тежити”, закључак је Стенлија Бинга.