Норвешки истраживачи тврде да се са продуженим школовањем повећава коефицијент интелигенције код деце.

Што је период образовања деце и младих људи дужи, то је њихов коефицијент интелигенције виши, резултати су истраживања групе научника са Универзитета у Ослу који су објављени у часопису „Извештаји Националне академије наука”, пренео је Танјуг.

Образовање представља количину знања које поседујемо, а интелигенција нашу способност да схватимо нове ствари. Дуго се, међутим, водила расправа о томе да ли и колико образовање утиче на интелигенцију. Део научника сматра да образовање помаже развој интелигенције, док други инсистирају да нам је интелигенција задата на рођењу.

Последњих година, све је више доказа који указују да продужено образовање позитивно утиче на интелигенцију, истичу Кристина Бринч и Тарин Ан Галовеј које су предводиле ово истраживање.

Једна година више у школској клупи може да повећа коефицијент интелигенције за скоро четири поена, показало је ово истраживање.

Студија се темељи на подацима норвешког Завода за статистику о школској реформи којом је 1955. године обавезно средње образовање у Норвешкој продужено за две године. То значи да су ђаци напуштали средњу школу са 16 уместо са 14 година како је било пре реформе.

Истраживачи су код мушкараца рођених између 1950. и 1958. годинеупоредили трајање њиховог школовања, касније звање и коефицијент интелигенције измерен приликом регрутације ради служења војног рока.

Студија је показала да су они који су били обухваћени реформом школства, те су провели две године више у средњој школи, имали виши коефицијент интелигенције.

Резултати показују да је само једна година дуже у школској клупи

повећала коефицијент интелигенције за 3,7 поена.

Истраживачи упозоравају да из овог не треба извлачити превише закључака, јер је ефекат можда уочљив само у норвешком друштву и њиховом образовном систему у том периоду. Тврде међутим да је можда могуће повећати интелигенцију у адолесцентском периоду, пренео је Би-Би-Си.