Погледи
Бошко Јакшић
Погледи са стране
Обрад Кесић
Јелена Влајковић
Тема недеље
Винарска Србија
Сакупљање марака је омиљено међу свим друштвеним структурама и свим генерацијама. Сматра се да се филателијом баве млади људи с једне стране и имућнији с друге. Млади људи нису материјално богати, али велику и вредну збирку може имати свако ко још у детињству почне са сакупљањем.
Филателија је омиљени хоби многих славних личности. Као разлоге обично наводе то да уз поштанске марке могу да се опусте, забораве на свакодневне проблеме, а уз све то да нешто ново и сазнају. Један од најпознатијих филателиста је бивши амерички председник Рузвелт, у чију част је пошта Кнежевине Монако емитовала марку пре пола века. На марки је приказан председник САД како у једној руци држи лупу, а у другој пинцету са марком. Једном приликом је изјавио: „Дугујем свој живот хобијима, посебно сакупљању марака“.
Највреднијом збирком сматра се колекција енглеске краљице Елизабете Друге. Уопште узев, у већини колекција које припадају неком од европских монарха могу се наћи марке и писма. Међу експонатима у власништву музеја „25. мај” у Београду су филателистичке збирке које су припадале Јосипу Брозу Титу. Већина тих марака и коверата су поклони које је Тито примао током путовања.
Спорт је омиљена тема у филателији, па се један број спортиста или спортских активиста бави тим хобијем. Доскорашњи председник Олимпијског комитета – Хуан Антонио Самаран је истицао да је филателиста и да му је омиљена тема кошарка на поштанским маркама. На свакој олимпијади традиционално се одржава и међународна филателистичка изложба, коју организује Светска филателистичка федерација.
И код нас има много јавних личности које се баве филателијом. Из света спорта, посебно фудбала, позната су двојица сакупљача: Стјепан Бобек, жива легенда југословенског фудбала, и Василије Васа Стојковић, публициста и бивши генерални секретар Фудбалског савеза Југославије.
Стјепана Бобека, једног од најбољих југословенских фудбалера свих времена, истинског мајстора фудбалске вештине, још као малог дечака привукле су „шарене сличице”. Као фудбалски тренер, поред Југославије, радио је у Пољској, Грчкој, Турској и Тунису. Боравак у иностранству користио је да употпуни збирку, а поштанске марке су му омогућавале да се ближе и брже упозна са историјом земље. Поред марака, највећу пажњу посвећивао је генералној збирци Југославије. При томе у иностранству је налазио марке Југославије, које су биле јефтиније него код нас. Сакупљао је, такође, марке које издаје поштанска управа Уједињених нација са седиштем у Њујорку, Женеви и Бечу, као и марке на тему „Европа ЦЕПТ“. Међутим, због трошкова операције, био је принуђен да већи део збирке прода, поготову највреднији материјал. Због тога посебно не жали, јер су хируршки захвати успешно спроведени, а оно што му је остало од збирке подсећа га на младост и земље у којима је радио. Дугогодишњи је члан Филателистичког друштва „Београд“.
Василије – Васа Стојковић, генерални секретар Удружења спортских новинара Југославије (1967–1971) и Фудбалског савеза Југославије (1971–1977), познати је београдски филателиста. И он је, попут Бобека, правио генералну збирку марака Уједињених нација и издања на тему „Европа ЦЕПТ“, а његова главна област је филателистичка издања Југославије. Интересовао се за специјалитете на нашим маркама, као што су зупчања, промене боје и грешке настале у процесу штампања. Редовно је долазио на филателистичке састанке у Београду и био је члан друштва „Београд“.