Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Усамљеност је заразна

Усамљеност је заразна
Жене брже шире негативне емоције

Од нашег сталног дописника
Вашингтон,  децембра – Ако се осећате усамљено, утеха може да вам буде да у томе нисте сами – или да бар то нећете дуго бити. Јер ваше стање је заразно – не можда као нови грип – али шансе да се у сличном расположењу нађе неко кога познајете су велике.

Ово су закључци студије тројице америчких професора: Џона Какиопе са Чикашког универзитета, Николаса Критакиса са Харвардског медицинског факултета у Бостону и Џејмса Фавлера са Универзитета Калифорније, која је објављена у децембарском броју стручног „Журнала личности и социјалне психологије”.

Студија је једна из серије истраживања која су досад обављали само професори Кристакис и Фовлер, проучавајући како се навике и осећања шире кроз друштвене мреже. У ранијим радовима они су показали да су „заразни” и претерана гојазност, пушење – и срећа.

У случају усамљености, главни налаз је да усамљеници нису сигурни у своје друштвене везе и да као такви неповерење шире и међу оне са којима су (понекад) у контакту.

Усамљеношћу, констатују поменути истраживачи, пре можете да се заразите од пријатеља него од чланова породице. Брже се шири међу женама него међу мушкарцима, а најзаразнија је међу суседима који живе у кругу од око једне миље (1,6 километара) једни поред других.

Ако имате једног усамљеног пријатеља, један је од налаза студије, шансе да и ви то постанете су од 40 до 65 одсто.

Професор Какиопо то објашњава овако: „Рецимо да сте, из било ког разлога – губитак супруге, развод – постали усамљени. Као такви ви са људима онда општите негативније него дотле. То затим и код њих изазива негативно расположење и повећава вероватноћу да ће негативне вибрације пренети и на друге, чиме минимизирају своје социјалне везе и на крају постају и сами усамљени.”

Усамљеници се због своје ситуације лоцирају на периферије друштвених мрежа – али пре него што се тамо усидре, преносе на пријатеље и најближу околину, констатује се још у студији, која је у првим реакцијама из научног еснафа и похваљена и оспорена. Док једни наиме то сматрају важним доприносом у овој области, други сматрају да су из прикупљених података могли да буду извучени и други закључци.

Поменути професори иначе не помињу да ли се и ова зараза може предупредити – неком вакцином.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.