Усамљеност је заразна

Од нашег сталног дописника
Вашингтон,  децембра – Ако се осећате усамљено, утеха може да вам буде да у томе нисте сами – или да бар то нећете дуго бити. Јер ваше стање је заразно – не можда као нови грип – али шансе да се у сличном расположењу нађе неко кога познајете су велике.

Ово су закључци студије тројице америчких професора: Џона Какиопе са Чикашког универзитета, Николаса Критакиса са Харвардског медицинског факултета у Бостону и Џејмса Фавлера са Универзитета Калифорније, која је објављена у децембарском броју стручног „Журнала личности и социјалне психологије”.

Студија је једна из серије истраживања која су досад обављали само професори Кристакис и Фовлер, проучавајући како се навике и осећања шире кроз друштвене мреже. У ранијим радовима они су показали да су „заразни” и претерана гојазност, пушење – и срећа.

У случају усамљености, главни налаз је да усамљеници нису сигурни у своје друштвене везе и да као такви неповерење шире и међу оне са којима су (понекад) у контакту.

Усамљеношћу, констатују поменути истраживачи, пре можете да се заразите од пријатеља него од чланова породице. Брже се шири међу женама него међу мушкарцима, а најзаразнија је међу суседима који живе у кругу од око једне миље (1,6 километара) једни поред других.

Ако имате једног усамљеног пријатеља, један је од налаза студије, шансе да и ви то постанете су од 40 до 65 одсто.

Професор Какиопо то објашњава овако: „Рецимо да сте, из било ког разлога – губитак супруге, развод – постали усамљени. Као такви ви са људима онда општите негативније него дотле. То затим и код њих изазива негативно расположење и повећава вероватноћу да ће негативне вибрације пренети и на друге, чиме минимизирају своје социјалне везе и на крају постају и сами усамљени.”

Усамљеници се због своје ситуације лоцирају на периферије друштвених мрежа – али пре него што се тамо усидре, преносе на пријатеље и најближу околину, констатује се још у студији, која је у првим реакцијама из научног еснафа и похваљена и оспорена. Док једни наиме то сматрају важним доприносом у овој области, други сматрају да су из прикупљених података могли да буду извучени и други закључци.

Поменути професори иначе не помињу да ли се и ова зараза може предупредити – неком вакцином.