Шарена страна

Причам ти причу

Зачарани круг нежељених поклона

Препакивање дарова у свету је све популарнија пракса, посебно сада у време кризе, мада је за многе и даље апсолутно неприхватљиво

Вино које путује од славе до славе, кристална вазна од ујне поклоњена стрини, бомбоњера која се у бесконачном прослеђивању убајати... Већина људи је барем једном у животу у стисци с временом зграбила из ћошка неупотребљени поклон, променила кесу и предала га неком другом. Неки су због тога црвенели, осећајући да крше сва могућа правила бонтона, други нису ни трепнули.

Међутим, сада је време кризе, а и популарно је бити еколошки свестан, па рециклирање поклона, познато као регифтинг, у западном свету више није табу тема. Како пише „Вашингтон пост“, једна анкета је показала да ће ове године 36 одсто Американаца рециклирати дарове, више него прошле (31 одсто) и претпрошле (24 одсто).

У Америци се чак појавила књига „Ренесанса регифтинга – како да грациозно препакујете”.

Заговорници подсећају да је Џорџ Буш својевремено проследио штене пастирског пса по имену Балкан које је 2006. добио од бугарског председника Георгија Прванова.

Противници тврде да је препакивање поклона апсолутно неприхватљиво, али има ситуација које преобрате и оне најокорелије. Шта да раде родитељи детета које је за рођендан добило седам Барбика, осим да их чувају и чекају прилике да их проследе. Многима се ставови промене после венчања, када на једној гомили остану поклони које би радије отуђили.

На сајту regiftable.com трећу годину заредом се организује конкурс за најбољу причу о рециклажи поклона, било да је добра или лоша, а награда је 500 долара.

Свака празнична сезона доноси нове бисере:

„Случајно сам поклонила плех за колаче тетки од које сам га добила.“ „Лонац за пиринач који ми је даривао брат имао је остатке пиринча. Али барем знам да ради.“ „У мојој породици се исти свећњак са ирвасима бестидно врти годинама.“

Експерти за бонтон саставили су листу правила успешног рециклирања дарова.

– Увијање коришћене ствари у сјајан папир с машном апсолутно је неприхватљиво.

– Поклон се мора детективски прегледати – без монограма, посвете, скривених картица.

– Оригинални дародавац не сме да зна новог примаоца.

– Поклањају се ствари за које се претпоставља да ће обрадовати новог власника. Добра пића увек су добродошла, али и нове играчке, актуелне књиге, рамови за слике. Никада се не дарују ствари које су дељене гратис, уз часопис на пример.

Ако последње правило не може да се примени, онда је можда најбоље да се нежељени поклон ипак баци, иако ће то згрозити еко-активисте који после сваког Божића броје тоне новонасталог смећа.

Али има и других опција. На пример, да се да у хуманитарне сврхе, или да се прода на аукцији на неком од бројних сајтова на Интернету.

Ј. К.
објављено: 25/12/2009