Међу око 350.000 малих програма, названих апликације, намењених мобилним телефонима и таблет рачунарима са „андроид”оперативним системом, не зна се тачно колико има оних чији су аутори из Србије, али је група домаћих програмера и те како ангажована на њиховој изради. Иако би се могло претпоставити да они од тог посла имају и новчану зараду, истина је да то раде из хобија, за своју душу. Не само да немају зараду, него морају да плате двадесетак долара за отварање налога путем којег постављају ове програме.

Србија се, на жалост програмера, не налази на листи земаља из којих је апликације могуће продавати на „андроид” маркету. А на жалост корисника, више није ни међу државама у којима се могу купити они програми чије преузимање није бесплатно.

Компанија „Гугл”, која је развила ову платформу, из њој познатих разлога не допушта становницима Србије да на легалан начин продају или купе програме из „андроид” продавнице. За велики „Гугл” мала Србија, са свега неколико хиљада власника оваквих уређаја, свакако није превише важно тржиште, али тај аргумент пада у воду када се узму у обзир примери мањих држава Словеније или Хрватске, у којима су овакве трансакције могуће. Међу другим могућим разлозима јесте и тај што у Србији не функционише пејпал систем, један од најпознатијих светских посредника за плаћање путем интернета.

Како сада ствари стоје, једино решење јесте да домаћи оператери мобилне телефоније омогуће корисницима да купују програме из „андроид” продавнице, а да им то наплате преко рачуна за телефон.

Да је продаја била могућа, Београђанин Данило Чубровић (34), као и остали програмери, уновчио би неке од својих најчешће преузиманих апликација као што су „камере Србије”, са приказом тренутне слике са главних саобраћајница у земљи и региону, или „Ви путник” са информацијама неопходним на друму, укључујући стање на путевима, ред вожње аутобуса, слободна места у јавним гаражама. Ако је за утеху, за тај програм, досад преузет од 20.000 до 30.000 пута, добио је награду на конкурсу једног домаћег мобилног оператера.

„То сам радио зато што ме интересују такве ствари, а то је и нека врста промоције и препоруке за главни програмерски посао којим се бавим. Неко убаци рекламу у апликацију па ту добије неку малу зараду. Ми остали све радимо из љубави”, каже Чубровић. За њега је добра апликација функционална, неоптерећена рекламама и сувишним корацима и са дизајном пристојним за очи.

Без обзира на то што су поједини његови радови „скинути” неколико хиљада пута, ни Небојша Божић (26) не може да уновчи труд за постављене апликације. Направио их је из хобија, онако како су му диктирале потребе пријатеља. Мали девелопери, како се називају у „андроид” заједници, каже Божић, не могу да се носе са целим фирмама које се баве програмирањем за овај оперативни систем. Једина шанса за макар и малу зараду била би „Гуглова” дозвола да продају програме које су направили.

Власотинчанин Александар Илић (23), апсолвент Рачунарског факултета у Београду, у свет „андроида” закорачио је победом на једном наградном конкурсу у Србији. За ту прилику направио је и „осматрач”, који нуди тренутну слику са најзначајнијих саобраћајница у већим градовима у Србији. До сада је преузет више од 50.000 пута, а број корисника главна му је мотивација за рад на овим програмима.

Према подацима фирми које се баве анализом или програмирањем за „андроид”, корисницима уређаја са тим оперативним системом тренутно је на располагању око 340.000 апликација, док их према другим проценама има чак више од 400.000. Највише је бесплатних, око 232.000, а само око 4.000 њих кошта више од десет долара. Остале се плаћају до десет долара. Највеће интересовање влада за програме за забаву, односно за игре.