Компанија „Електроник артс” недавно је најавила да планира објављивање другог дела видео игре „Саботер”.

Помало неочекивано, јер само пре неколико месеци објављен је први део ове игре. Разлог је једноставан: „Саботер” је код играча широм света стекао огромну популарност у веома кратком року.

„Кривци” су неисцрпна тема (Други светски рат) и добра реализација саме приче, као и сјајно визуелно окружење.

„Саботер” се појавио у прилично незгодно време за објављивање игара, непосредно пре божићних и новогодишњих празника. Ова игра је због тога свој прави „бум” доживела тек средином фебруара.

Главни јунак приче је Шон Девлин, ирски механичар тркачких аутомобила и члан Француског покрета отпора. Његово пребивалиште је окупирани Париз, почетком четрдесетих година прошлог века. Шонов лик урађен је према историјској личности, ратном хероју Вилијаму Груверу-Вилијамсу кога су нацисти заробили и убили у пролеће 1945. године.

За разлику од многих стереотипних прича о херојима без мана, Шон је представљен као обичан смртник, на моменте у улози правог мрзовољног антихероја. До изражаја повремено долази његово гунђање, шовинистичке изјаве, потреба за алкохолом или жеља за проводом у неком од локалних бордела. Његова слободарска активност потиче првенствено из презира према нацистима и жеље да освети убијеног пријатеља Жила. Као што и само име игре каже, Шон саботира немачке инсталације и пројекте како би ослабио утицај окупатора.

Ипак, најупечатљивији део саме игре је њено визуелно окружење. На почетку игре, осим седишта покрета отпора, цео Париз обележен је мрачним црно-белим нијансама које на ефектан начин симболишу сву суморност града у окупацији. Махом лоше време и мрачна музика у позадини појачавају општи утисак. У боји су само жута светла из појединих станова, ситни детаљи, Шонов аутомобил, јаркоцрвене нацистичке заставе и повези око руку, као и крв убијених противника.

После успешно обављених саботерских мисија у поједине делове града враћа се боја као симбол ослобођења. Наравно, није реч о класичном ослобођењу, јер у тим деловима града и даље владају нацисти, али са знатно пољуљаним моралом. За ослобађање односно „бојење” целог града потребни су дани, па и недеље озбиљног играња. У обојеним деловима Париза приметна је животна динамика, лепо време и сви остали симболи слободе. Ту, између осталог, можете сретати друге чланове покрета отпора и трговце на пијацама.

Цео град је прилично реалистично представљен, наравно у нешто смањеним пропорцијама. Доступни су многи јавни објекти, а Шон има могућност да се попне и на сам Ајфелов торањ.

Играчко задовољство има и своју „цену”, у виду приличне системске захтевности за власнике персоналних рачунара. Прилику да уживају у овом остварењу имају и власници конзола „Екс-бокс 360” и „Плејстејшн 3”.

На бројним форумима већ су се нашли предлози играча за могућа решења другог наставка „Саботера”. Остаје да се види хоће ли он достићи или можда превазићи популарност првог.

Адријан Чолаковић