Од нашег сталног дописника
Вашингтон, фебруара –Епл је прошле недеље на адресе неких аутора програма из своје онлајн продавнице „апликејшен стор“ послао обавештења да су њихова дела повучена због нове политике фирме према „садржајима за одрасле“. То значи да корисници, без обзира на то колико имају година, више неће моћи да купују програмчиће (чија је цена најчешће 99 центи) са мање или више „експлицитним“ садржајима, или, разумљивије речено, порнографијом.

Овај потез је наишао на велики одјек, па и чуђење, будући да је Интернет у великој мери баш рудник оваквих садржаја који су, што признају и стручњаци, били један од важних подстицаја за развој технологије глобалне рачунарске мреже, где је порнографија један од најпрофитабилнијих бизниса. У компјутерским часописима и „блогосфери“ покренута је овим поводом велика дебата за овај потез и против њега корпорације која је управо интернет дистрибуцијом програмчића за свој популарни „паметни телефон“ створила ново тржиште и конкуренцију принудила да на брзину смишља нешто слично.

У Епл „апликејшен стору“ у понуди је око 130.000 програма, од забавних, преко практичних до образовних, али и оних умерено „голицавих“. Иако су јефтини (због чега се много купују), сви програми су постали извор добре зараде за веште програмере, али и значајан канал прихода за Епл који од сваке продаје узима провизију од 30 одсто.

Многи настоје да докуче зашто је Епл повукао овај потез, који кориснике „ајфона“ не спречава да до порно садржаја дођу другим путем, пре свега користећи „саафари“, интернет претраживач са којим се овај телефон испоручује. Чини се да је најтачнији одговор понудио аналитичар магазина „Пи-Си ворлд“ („компјутерски свет“).

По њему, овај потез није ни хипокризија ни истинска брига о моралу, већ рационална пословна одлука. Мотив за чишћење полица у виртуелној продавници програмчића није у томе што их купују корисници „ајфона“, него што су доступни и онима у чијим рукама је други популарни Епл „геџет“, „ајпод“, нове генерације (доступан и у нашим Епл продавницама).

То је справица по свему налик на „ајфон“ – по дизајну и по функционалности – сем што њоме не може да се телефонира. Родитељи га радо купују деци, пре свега као уређај за слушање дигиталне (МП3) музике, али и за излазак на Интернет. „Ајпод тач“ је, по исправној процени менаџмента Епла, степеница која води ка „ајфону“, оног момента кад његови корисници престану да буду клинци. Али док су још тинејџери, Еплу не одговара имиџ да су у његовој радњи и неприлични садржаји, макар они, објективно, били релативно безазлени.

Корпорација којом изузетно успешно управља Стив Џобс овом забраном, наиме, припрема и терен за скору тржишну премијеру недавно представљеног „ајпеда“, компјутерске „таблице“ за коју се верује да ће бити нови хит. „Ајпед“, као свестрани мултимедијални рачунар тежак само око 600 грама, имаће, између многих других (Интернет, музика, ТВ, филмови...), и функцију електронског читача.

Како открива „Пи-Си ворлд“, програмери убрзано за коришћење на „ајпеду“ припремају – школске уџбенике, што ће и те како олакшати ђачке торбе, јер у његову меморију може да стане и хиљаду наслова. Школска литературе ће се такође дистрибуирати преко „апликејшен стора“, па због тога Епл очигледно не жели да школско штиво буде поред садржаја који свакако нису за учионицу.

М. Мишић

-----------------------------------------------------------

Паметни телефони за сто евра

Све већа потражња за такозваним паметним телефонима утицаће на знатан пад њихове цене током ове и наредних година. Овај тренд се осетио и на недавно завршеном конгресу мобилне телефоније у Барселони, где су популарни „смартфонови” били убедљиво најтраженији производ. Мобилни гиганти, попут „Нокије”, „Самсунга” и „Мотороле”, најављују да ће током ове године на тржиште избацити телефоне чија ће цена бити око 100 евра. За сада најјефтиније моделе паметних телефона има финска „Нокија” (просечна цена око 125 евра), док је „Симбијан” и даље најпопуларнији оперативни систем који ови телефони користе. Према речима стручњака, на снижену цену телефона утицаће нижа цена производње чипова и осталих компоненти, али и све масовније наруџбине највећих светских произвођача.

А. Ч.