Недавни извештај компаније „Касперски” да је 2009. година била најактивнија до сада, бар што се тиче броја нових рачунарских вируса није изненадио готово никог. Неславни тренд ће се у наредним годинама још интензивирати, процењују стручњаци.

Са повећањем броја рачунара који користе брзу и константну интернет конекцију расте и опасност од компјутерских вируса. Баш као и у реалном животу, потпуна заштита од вируса не постоји, али неки од следећих савета могу помоћи да електронски љубимац буде у што бољем здравственом стању.

– Избегавајте циркуларна писма, чак и од особа које познајете. Наизглед безазлен садржај ових писама, попут рођенданских честитки често садржи опасне вирусе, тројанце и црве.

– Имајте у виду да електронска пошта може да садржи вирусе иако нема додатни прилог (атачмент).

– Подесите антивирус програм да аутоматски скенира прикључене USB флеш дискове.

– Ако се рачунар, благо речено, чудно понаша, или ако пријатељи пријаве да добијају пошту од вас (коју ви, иначе, нисте послали) – ово су могући показатељи да је рачунар заражен.

– Обавезно проверите да ли је на рачунару активан заштитни односно „ватрени” зид (firewall). Поменута апликација спречава непрописни или нежељени пренос података преко локалне или глобалне мреже.

– По могућству, преузимајте садржај само са проверених сајтова. Чак и у овом случају будите опрезни, јер се и велики и проверени сајтови често налазе на мети хакера.

– Опрезно са сервисима за слање инстант порука. Не примајте аутоматски фајлове, чак ни од неког са ваше листе пријатеља, већ само онда када знате да их та особа лично шаље.

– Чувајте одвојено ваше личне фолдере и фајлове од системских. Најбоље би било да чврсти диск поделите на две партиције од којих ће прва (најчешће означена латиничним словом Ц) бити системска, а друга бити складиште за ваше податке.

– Креирање резервних копија пара вреди, кажу стручњаци. Редовно копирајте ваше податке, на екстерни чврсти диск, флеш диск или DVD. Уколико је укупна величина ваших података релативно мала (мања од једног гигабајта), а имате брзу интернет конекцију, размислите о онлајн копирању, јер многи сервиси нуде бесплатну услугу до овог капацитета.

– Опрезно са инсталирањем нових програма. Они су извор свих виртуелних штеточина у више од 90 одсто случајева. Програми садрже такозвани егзекутабилни односно извршни код, преко кога се вируси најчешће инфилтрирају у рачунар. Иако се у теорији рачунар може заразити и преко неког аудио, видео или ворд фајла, у пракси се ово много ређе догађа.

Адријан Чолаковић