Дигитални свет
Дигитални свет
Будућност већ почела у Хановеру
На „Цебиту” 2010. патент Технолошког института у Карлсруеу који региструје и анализира покрете усана и претвара их у текстуални запис или вокални облик
И-те свет се још опоравља од економске кризе па је највећи светски сајам у Хановеру ове године почео без посебне „помпе”, са мање посетилаца него раније.
Ипак, на сајам је дошло више од 300 компанија, међу којима су и гиганти попут „Гугла” и „Амазона”. Организатори „Цебита” тврде да је „будућност већ почела” и да ће нове технологије заживети у практично свим домаћинствима. Акценат је овога пута на ширењу мобилног Интернета и повећању његових брзина. Све већа доступност мобилног Интернета учиниће да у року од само неколико година овај вид комуникације постане доминантан. У складу са овим трендом, до 2015. године практично ће се избрисати разлика између кућних и преносивих рачунара и мобилних телефона.
Глобално умрежавање је један од најпопуларнијих трендова у свету, самим тим није заобишао ни „Цебит”. На сајму је представљен концепт стана будућности који је у потпуности умрежен. Практично све у стану је аутоматизовано, а микропроцесори контролишу потрошњу енергије, температуру и влажност ваздуха, рад кућних апарата, па чак и свежину намирница у фрижидеру.
Ту су и најновији три-де уређаји као подршка све популарнијем новом виду три-де стереоскопије, који полако осваја свет. Осим филмских пројекција, три-де стереоскопија своју примену све више налази у телевизијским преносима и видео-играма.
Посебно интересовање посетилаца на „Цебиту 2010” изазвао је нови патент Технолошког института у Карлсруеу. Ради се о технологији која региструје и анализира покрете усана и претвара их у текстуални запис или вокални облик. Уколико се покаже као успешан, овај патент би могао ускоро у потпуности да замени уношење података куцањем по тастатури. Пошто није потребна производња звука, већ само визуелно померање усана, овај патент би могао такође да замени „Мајкрософтово” дигитално препознавање људског гласа. Овај сервис увелико је присутан као интегрални део оперативних система „Виндоус виста” и „Виндоус седам”, али се због приличног броја грешака показао као непоуздан.
А. Чолаковић






