Нисмо поштено крочили у нову 2012, а већ са сигурношћу можемо да кажемо да ће јануар остати упамћен као месец када је Интернет обукао ново рухо. Са великом дозом поузданости можемо да установимо и који ће датуми остати забележени у историји: 12. и 27. јануар.

Не, нисмо гледали у стаклену куглу, већ су ова два датума везана за почетак две велике промене на Интернету, а које су тестиране дужи низ година. У питању су нови домени, оних последњих неколико слова иза последње тачке у адреси сајта. То су такозвани домени највишег нивоа, а постоје две врсте: они који означавају земљу (.rsје домен Србије) и они који означавају генералне ствари (.com је најпознатији, али сте сигурно запазили и .net, .info за информативне сајтове, .org за разне организације, .edu за едукацију...)

Ранији од два напоменута датуматиче се целог света и представља старт за нове генералне домене, чије тестирање је почело још 2002. Ајкан, тело које управља свим доменима на Интернету, од 12. јануара(па у наредних 90 дана) примаће захтеве за домене као што су .moscow, или .toyota. Као што се из примера види, нови домени ће означавати географске целине (градове, планине, реке...) или имена организација или фирми.

Да бисте пријавили домен .politika који ће омогућити адресу www.spektar.politika потребно је за почетак одвојити 185.000 долара и припремити се за дуго, најмање шест месеци, испитивање речи politika. Специјална комисија Ајкана ће у том периоду проверавати да ли би било нарушено неко ауторско или друго право, да ли је име јединствено и једнозначно указује на подносиоца захтева и многа друга питања, што све захтева период од поменутихшест месеци евалуације предложеног домена. У случају неке географске целине, права на такве домене првенствено имају државе, међутим – када се било који од оваквих домена одобри, постоји период жалбе неке од евентуално оштећених страна. Ајкан предвиђа да ће у тих 90 дана примити од 500 до 1.000 апликација за нове домене највишег нивоа.

Други датум има локалну важност. Тада се отвара други српски национални домен, који ће бити писан ћирилицом у браузеру на рачунару или мобилном телефону. То је други ћирилични домен у свету (први је отворила Русија – .рф), а сличне домене на свом националном писму отвориле су многе арапске земље, затим Кина, Тајван и многи други. Већ две године Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) ради на развоју и тестирању овог домена, а адресе ће изгледати врло просто, без оног www – политика.срб.

Ћирилични домен .срб стартује са радом на дан Светог Саве, а у првих шест месеци ће се прво заштитити корисници постојећег националног домена .rs. Сваки од њих ће имати право да добије ћирилични парњак –одговарајући транслитерован ћирилични домен, и то по симболичној цени од један динар.

Постоје и проблеми. Око 40 одсто наших домена користи енглеске латиничне знаке у имену (q, w, x, y) за које не постоји транслитерација, а биће и оних који нису задовољни транслитерацијом (рецимо, www.philips.rs добија пхилипс.срб, па је у том случају, уколико жели, овој фирми преостало да региструјеwww.filips.rs како би добила правилно транскрибован филипс.срб),па је период од шест месеци намењен да свако од њих регулише по жељи и заштити своје име (неки би рекли „бренд”) на Интернету. Након истека ових шест месеци, ћирилични домен наставља свој самостални живот и почиње период слободне регистрације баш како то данас важи за .rs.

Шта ће нама све ово? Против отварања нових генеричких домена највишег нивоаустала је амричка Федерална тржишна комисија (ФTC) која је изразила дубоку забринутост због иницијалног проблема који прати већ дуже време цео Интернет, па и сам Ајкан. Наиме, Интернет је препун сајтова који својим именом варају кориснике Интернета.

Непосредно пред дочек нове 2012. ова америчка комисија упутила је писмо Ајкану у коме захтева да ово тело реши основни проблем – систем евиденције власника сајтова је лош, што смо могли да видимо и по превари са Добрицом Ћосићем – нобеловцем. Тада је као власник сајта који је служио за превару назначен, ни крив ни дужан, један од челника Нобелове фондације, а не онај ко је стварни власник сајта. То, наравно, није проблем само за ове нове домене, али ширењем броја генеричких домена највишег нивоа отварасе могућност за више превара и отежава се посао онима који спроводе законе.

А посебно је питање шта ће онда нама ћирилични домен. Многи не признају да је ћирилица наше писмо, али се и наводе разлози да се отварањем оваквих локалних домена стварају међе које нису својствене глобалној природи Интернета. Довољно је што се садржај сајта одавно може исписати ћирилицом, јер странац неће знати да испише ћириличну адресу, али ће успети да преведе садржај помоћу неког аутоматског преводиоца (Google Translate, на пример).

Ипак, нови ћирилични домен је локални национални домен, намењен Србима свуда у свету и само је један корак у очувању српског писма и српске културе.Наравно, он не укида наш други „латинични” домен. Да ли је онда ћирилични доменнешто лоше?

----------------------------------------------

Проблеми са ћирилицом

Не постоји земља која користи ћирилицу а која није аплицирала за свој локални ћирилични домен. На пример, Бугарска тражи .бг али је већ неколико пута одбијена јер је по Ајкану .бг по изгледу„преблизу” латиничном домену Бразила (.br). Да зло буде веће, Бугари имају већ хиљаду сајтова на ћириличном домену .бг, који је видљив за сада само у Бугарској јер им Ајкан не дозвољава тај наставак. И Грци имају проблем јер њихово .ЕΛ не задовољава основне критеријуме – по Ајкану нема јединственог знака својственог локалном писму, а ламбда то није јер је по изгледу слочно слову А (наведен је пример марке аутомобила КИА и њихово слово А без средње црте).