Мо­бил­ни те­ле­фо­ни, пра­ве мул­ти­ме­ди­јал­не ма­ши­не, не слу­же са­мо за раз­го­вор, сла­ње и при­ма­ње по­ру­ка, већ и за озбиљ­ну ко­му­ни­ка­ци­ју пре­ко Ин­тер­не­та, игра­ње ви­део ига­ра, по­слов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју... Оно на шта се обра­ћа ма­ло па­жње је­сте чи­ње­ни­ца да опе­ра­тив­ни си­сте­ми ко­је ко­ри­сте по­је­ди­ни „па­мет­ни” те­ле­фо­ни мо­гу би­ти ла­ка ме­та за мо­бил­не ви­ру­се.

Мо­бил­ни ви­ру­си нај­че­шће на­па­да­ју опе­ра­тив­ни си­стем „Сим­би­јан” ко­ји је на свет­ском тр­жи­шту и да­ље нај­за­сту­пље­ни­ји, али, по оце­ни струч­ња­ка, и нај­ра­њи­ви­ји. На­рав­но, ни дру­ги си­сте­ми ни­су иму­ни на ове, углав­ном ма­ли­ци­о­зне из­у­ме.

Раз­не бес­плат­не игре ко­је се ну­де на сум­њи­вим сај­то­ви­ма мо­гу са­др­жа­ти ви­ру­се, тро­јан­це или та­ко­зва­не цр­ве. Те­ле­фо­ни се та­ко­ђе мо­гу за­ра­зи­ти ко­ри­шће­њем „блу­тут” ко­нек­ци­је или при­ма­њем MMS-а. Не­ка­да се де­си да се ви­ру­си пре­не­су ко­му­ни­ка­ци­јом из­ме­ђу те­ле­фо­на и не­ких за­ра­же­них фај­ло­ва на кућ­ном ра­чу­на­ру ко­ри­сни­ка.

Број­не гла­во­бо­ље вла­сни­ци­ма мо­бил­них те­ле­фо­на про­те­клих го­ди­на до­нео је „скалс” ви­рус (од ен­гле­ске ре­чи skull – ло­ба­ња). Овај ви­рус, ко­ји се нај­че­шће у те­ле­фон ин­фил­три­ра пу­тем „блу­тут” ко­нек­ци­је, пре­тва­ра ико­ни­це на екра­ну (у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва и текст ис­под њих) у мр­твач­ке ло­ба­ње и пра­ви то­тал­ну кон­фу­зи­ју код ко­ри­сни­ка. У овом слу­ча­ју те­ле­фон, осим за при­ма­ње по­зи­ва, по­ста­је прак­тич­но не­у­по­тре­бљив.

„Дум­бут”: Овај ви­рус се мо­же „за­ра­ди­ти” ка­ко игра­њем ига­ра пре­у­зе­тих са не­про­ве­ре­них сај­то­ва, та­ко и пре­ко MMS-а и „блу­тут” ко­нек­ци­је. Оште­ћу­је фај­ло­ве на ва­шем те­ле­фо­ну и из да­на у дан чи­ни да те­ле­фон све ви­ше гу­би на сво­јој опе­ра­тив­но­сти.

„Сти­лер”: Као што му и са­мо име ка­же, „сти­лер” (од ен­гле­ске ре­чи steal – кра­сти) кра­де при­ват­не уно­се ко­ри­сни­ка као што су бро­је­ви те­ле­фо­на, са­др­жај по­ру­ка, ли­сте по­зи­ва, уно­си у ка­лен­да­ру... За­тим их пре­ко „блу­тут” или ин­тер­нет ко­нек­ци­је ша­ље ко­ри­сни­ци­ма дру­гих те­ле­фо­на, као и на од­ре­ђе­не веб-адре­се.

Ли­ста се ов­де, на­рав­но, не за­вр­ша­ва. Ту су ви­ру­си ко­ји бло­ки­ра­ју по­је­ди­не или све апли­ка­ци­је, они ко­ји сма­њу­ју рад­ни век ба­те­ри­је, оне­мо­гу­ћа­ва­ју укљу­чи­ва­ње или ис­кљу­чи­ва­ње апа­ра­та, а има и оних чи­ји је циљ да вас јед­но­став­но за­сме­ју или из­нер­ви­ра­ју. Та­ко не­ки ви­ру­си са со­бом но­се по­ру­ке ко­је се ис­пи­су­ју на екра­ну, или ме­ња­ју по­за­ди­ну екра­на док на по­сто­је­ћим фо­то­гра­фи­ја­ма „цр­та­ју” бр­ко­ве.

Баш као и код ра­чу­на­ра, иде­ал­на за­шти­та мо­бил­них те­ле­фо­на од ви­ру­са не по­сто­ји. На­рав­но, она ће би­ти да­ле­ко ве­ћа ако ко­ри­сник из­бе­га­ва сум­њи­ве ко­нек­ци­је или ски­да­ње ига­ра са не­про­ве­ре­них сај­то­ва. По­жељ­но је и че­сто ажу­ри­ра­ње и чу­ва­ње бит­них уно­са на ви­ше си­гур­них ло­ка­ци­ја, ка­ко би се у слу­ча­ју да се те­ле­фон ин­фи­ци­ра ви­ру­сом они мо­гли по­вра­ти­ти.

По­след­њих го­ди­на при­су­тан је и све ве­ћи број мо­бил­них ан­ти­ви­рус апли­ка­ци­ја. Оне у знат­ној ме­ри до­при­но­се да мо­бил­ни те­ле­фон оста­не „чист” то­ком свог рад­ног ве­ка.

А. Чо­ла­ко­вић