Pritisnut zahtevima i političara i građana, Gugl je saopštio da će Nemačkoj, Francuskoj i Španiji predati podatke koje su njegova vozila neovlašćeno prikupljala dok su snimala materijal za servis mapa. Ipak, nezadovoljstvo zbog grubog kršenja privatnosti se ne stišava. Australija se pridružila grupi zemalja koje su povele istragu o tome da li je Gugl prekršio lokalne zakone.

Džin internet pretrage priznao je 14. maja da su njegova vozila snimajući po ulicama u 33 zemlje za potrebe aplikacije „Strit vju“ slučajno prikupila 600 gigabajta fragmenata elektronske pošte, internet adresa i drugih podataka sa nezaštićenih bežičnih internet konekcija. To se dešavalo od 2007. u SAD, Irskoj, Nemačkoj, Danskoj, Španiji, Francuskoj...

Ovaj servis, iako nesumnjivo koristan, jer omogućava virtuelnu šetnju ulicama mnogih gradova uz fotografije i video-snimke čitavih kvartova, i ranije je izazivao nezadovoljstvo, jer prikazuje privatne kuće, automobile i ljude koje je Guglova kamera „uhvatila“ na ulici, mada su lica i registarske tablice digitalno zamagljeni. Sada je, međutim, „ušao“ i kroz vrata, a nije bio dovoljno otvoren. Priznao je „bežično špijuniranje“ tek kada je od nemačkih vlasti dobio zahtev da saopšti kakve informacije skuplja o građanima, ali ni tada nije bio spreman da ih odmah stavi na uvid. Nemci su bili dali rok do 27. maja da preda diskove sa podacima, ali se Gugl opirao sve do minulog vikenda.

Dok su podaci iz Irske, Danske i Austrije odmah uništeni, Nemačka, Italija, Belgija, Britanija, Češka, Francuska, Španija i Švajcarska su tražile da se baze sačuvaju i predaju na uvid.

„Budimo jasni. Zeznuli smo stvar“, priznao je u izjavi za „Fajnenšel tajms“ Erik Šmit, glavni izvršni direktor kompanije. On je takođe naveo da će pored eksterne revizije o prikupljanju podataka za „Strit vju“ biti sprovedena i interna istraga protiv programera koji je sastavio kod za prikupljanje vaj-faj podataka protivno propisima kompanije. Nezakonito prikupljeni podaci navodno nisu korišćeni.

Australijske vlasti su u međuvremenu pokrenule istragu o tome da li je Gugl na ovaj način prekršio lokalne zakone. Ministar za telekomunikacije vlade u Kanberi Stiven Konroj, koji je ovaj slučaj nazvao „najvećim kršenjem privatnosti u istoriji zapadnog sveta“, juče je postavio pitanje kako je moguće da su informacije prikupljene greškom.

„Kod je napisan. Ne možete slučajno da prikupite podatke, morate da napišete kod i da ga stavite u program koji prikuplja informacije“, rekao je Konroj, a prenosi australijska štampa.

Ni u Americi se nije stišalo nezadovoljstvo zbog novog Guglovog upada u privatnost. Trojica kongresmena uputila su 26. maja pismo Šmitu u kome zahtevaju informacije koliko je ličnih podataka neovlašćeno prikupljeno. Incident je postao poznat kao „vaj-spaj“ i bio je povod za pokretanje nekoliko tužbi.

U grupi za zaštitu ljudskih prava „Privasi internešenel“ smatraju da je neuverljivo Guglovo objašnjenje da je u pitanju greška i ističu da će ovaj slučaj ostati zabeležen u istoriji kao najgrublje kršenje zakona o privatnosti. „Pravo pitanje glasi šta je Gugl skupljao i zašto. Za sada to niko stvarno ne zna“, rekao je Sajmon Dejvis iz ove organizacije koja okuplja 40 nacionalnih grupa za zaštitu ličnih podataka.

J. J. K.