Притиснут захтевима и политичара и грађана, Гугл је саопштио да ће Немачкој, Француској и Шпанији предати податке које су његова возила неовлашћено прикупљала док су снимала материјал за сервис мапа. Ипак, незадовољство због грубог кршења приватности се не стишава. Аустралија се придружила групи земаља које су повеле истрагу о томе да ли је Гугл прекршио локалне законе.

Џин интернет претраге признао је 14. маја да су његова возила снимајући по улицама у 33 земље за потребе апликације „Стрит вју“ случајно прикупила 600 гигабајта фрагмената електронске поште, интернет адреса и других података са незаштићених бежичних интернет конекција. То се дешавало од 2007. у САД, Ирској, Немачкој, Данској, Шпанији, Француској...

Овај сервис, иако несумњиво користан, јер омогућава виртуелну шетњу улицама многих градова уз фотографије и видео-снимке читавих квартова, и раније је изазивао незадовољство, јер приказује приватне куће, аутомобиле и људе које је Гуглова камера „ухватила“ на улици, мада су лица и регистарске таблице дигитално замагљени. Сада је, међутим, „ушао“ и кроз врата, а није био довољно отворен. Признао је „бежично шпијунирање“ тек када је од немачких власти добио захтев да саопшти какве информације скупља о грађанима, али ни тада није био спреман да их одмах стави на увид. Немци су били дали рок до 27. маја да преда дискове са подацима, али се Гугл опирао све до минулог викенда.

Док су подаци из Ирске, Данске и Аустрије одмах уништени, Немачка, Италија, Белгија, Британија, Чешка, Француска, Шпанија и Швајцарска су тражиле да се базе сачувају и предају на увид.

„Будимо јасни. Зезнули смо ствар“, признао је у изјави за „Фајненшел тајмс“ Ерик Шмит, главни извршни директор компаније. Он је такође навео да ће поред екстерне ревизије о прикупљању података за „Стрит вју“ бити спроведена и интерна истрага против програмера који је саставио код за прикупљање вај-фај података противно прописима компаније. Незаконито прикупљени подаци наводно нису коришћени.

Аустралијске власти су у међувремену покренуле истрагу о томе да ли је Гугл на овај начин прекршио локалне законе. Министар за телекомуникације владе у Канбери Стивен Конрој, који је овај случај назвао „највећим кршењем приватности у историји западног света“, јуче је поставио питање како је могуће да су информације прикупљене грешком.

„Код је написан. Не можете случајно да прикупите податке, морате да напишете код и да га ставите у програм који прикупља информације“, рекао је Конрој, а преноси аустралијска штампа.

Ни у Америци се није стишало незадовољство због новог Гугловог упада у приватност. Тројица конгресмена упутила су 26. маја писмо Шмиту у коме захтевају информације колико је личних података неовлашћено прикупљено. Инцидент је постао познат као „вај-спај“ и био је повод за покретање неколико тужби.

У групи за заштиту људских права „Приваси интернешенел“ сматрају да је неуверљиво Гуглово објашњење да је у питању грешка и истичу да ће овај случај остати забележен у историји као најгрубље кршење закона о приватности. „Право питање гласи шта је Гугл скупљао и зашто. За сада то нико стварно не зна“, рекао је Сајмон Дејвис из ове организације која окупља 40 националних група за заштиту личних података.

Ј. Ј. К.