Технолошке изуме који су обележили прву деценију 21. века многи од нас схватају здраво за готово. Ипак, пре само 40 или 50 година они би неком изгледали као напредна научна фантастика. Занимљивост у целој причи чини податак да неки изуми новог миленијума (или бар технологије које они користе) у суштини нису новијег датума. Били они опипљиви или виртуелни, своју популарност и пуну функционалност стекли су тек у деценији која је иза нас. На листи која следи нашао се само делић „играчака” 21. века, без којих савремени свет не може да се замисли.

– Процесор са више језгара: тешко је описивати хардверске компоненте а не звучати сувопарно. Ипак, технолошка револуција коју је донео процесор са више језгара показала се веома успешном током протекле деценије, а свој зенит достићи ће тек у годинама које следе. Више језгара омогућава процесору да обрађује далеко више информација у исто време и ради неупоредиво брже и тачније. За сада су у кућној употреби најчешће процесори са два или четири језгра, а у експерименталним фазама су и процесори са више десетина па и стотина језгара. Можете ли да замислите шта може рачунар који је неколико стотина пута моћнији од оног који тренутно поседујете?

–Паметни мобилни телефон: или смартфон, како га многи зову. Да, то нису робусне „цигле” са почетка деведесетих, који служе само за разговор и размену текстуалних порука. Данашњи мобилни телефони представљају праве мултимедијалне машине, које готово равноправно замењују рачунаре, MP3 плејере, фотоапарате или џи-пи-ес навигаторе.

–„Ајпод” и остали дигитални аудио плејери: плоче и касете су давно изашле из моде, компакт дискови полако губе популарност, али потреба за слушањем музике док се возите, шетате или рекреирате остаје иста. Из тог разлога компанија „Епл” патентирала је „ајпод”, који је за само неколико месеци постао нераздвојан сапутник данашње омладине. Ни конкуренција није заостајала, тако да данас имамо MP3 плејере величине кутије шибица, у које стају стотине сати музике, али и другог дигиталног материјала.

–Џи-пи-ес навигатори: која адреса? Скренем лево па...Аха, трећи семафор...Каква сад пумпа?... Неко вас је макар једном „почастио” овим реченицама док сте му објашњавали где станујете или радите. А онда су на сцену ступили џи-пи-ес уређаји. Они су искористили још једну, условно речену стару технологију која је раније била намењена свемирским летовима и сателитској контроли. А данас је доступна практично сваком.

–Телевизија високе резолуције и 3Д технологија: нема више „снега” на екрану, поздравите се са лошим звуком. Телевизија високе резолуције и све популарнија 3Д технологија учиниле су да ваш омиљени филм, серију или емисију пратите добијајући осећај да сте на лицу места.

–Бежична комуникација: готово да нема особе којој се не дигне коса на глави при помисли на „море” каблова које је потребно да би повезали само неколико уређаја. На сву срећу у 21. веку је све заступљенија још једна, не тако нова технологија. Рачунари, телефони, телевизори, штампачи, фотоапарати...већину ових справа можете бежично повезати без много муке.

–Дигитални фотоапарати: да бисте „ухватили тренутак” више вам нису потребни непоуздани филмови и фотографске радње које своје услуге скупо наплаћују. Дигитални фотоапарати су током 21. века постали толико популарни да је потпуни престанак коришћења оних класичних само питање дана.

–Играчке конзоле: још један „стари” производ. Иако су биле популарне током осамдесетих и деведесетих, играчке конзоле су тек у новом миленијуму постале моћне справе, које увелико превазилазе аспекат пуке забаве. „Нинтендове”, „Сонијеве” и „Мајкрософтове” конзоле су у деценији иза нас постале (симболично, а како време одмиче и буквално) продужена рука сваког корисника.

–Таблични рачунари: било је мало оних који су, пре само десетак година веровали да ће гломазне мониторе који греју и „зраче” и робусна, бучна рачунарска кућишта заменити нешто величине школске свеске. Убрзо су били демантовани. Стигао је лаптоп (који у суштини такође није нов изум), а њега су експресно почели да замењују такозвани нет-букови и таблични рачунари. Где год да кренете, данас сте у могућности да вам комплетна канцеларија, сви потребни документи, па и цео виртуелни свет стане у ташну или нешто дубљи џеп.

–Социјалне мреже: за неке рај, за друге пакао, за треће забава, за четврте потреба. Ови виртуелни изуми попут „Мајспејса” или „Фејсбука” постали су омиљена занимација већине младих (али и не само младих) широм света током 21. века. Било да их волите или оспоравате, социјалне мреже су обележиле деценију иза нас, а како ствари стоје примат у виртуелном свету ће држати и у наредним годинама.

Адријан Чолаковић