Компјутер у Србији поседује мало више од половине домаћинстава (52,1 одсто), показују најновији статистички подаци. ТВ пријемник је и даље неприкосновени уређај у српским домовима (98,9 одсто), а мобилни телефон је присутан у 82 одсто кућа.

Истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија које је Републички завод за статистику спровео на територији Србије без Косова и Метохије показало је да, када се упоредимо са земљама Европске уније по коришћењу Интернета, иза нас је једино Бугарска.

Два и по милиона грађана Србије свакодневно користи рачунар, а Интернет скоро два милиона. Међутим, чак 50,3 одсто становника наше земље никада није било на Интернету, закључак је истраживања обављеног по методологији Евростата.

Телефонска анкета обухватила је 2.400 појединаца и домаћинстава, а резултати су показали да постоји велики јаз између градских и сеоских средина кад је у питању поседовање рачунара (60,8 наспрам 39,7 процената) и тај се јаз незнатно повећао у односу на 2010. годину.

На Интернет је повезано 41,2 одсто породица, и то највише у Београду (51,6 одсто). У руралним насељима само 27,2 одсто грађана има приступ глобалној мрежи.

Поседовање рачунара повезано је и са имовинским стањем. Овим уређајем располаже 87,1 одсто домаћинства која остварују приход виши од 600 евра месечно и само 36,7 одсто оних који зарађују до 300 евра. Рачунар користи 81,5 одсто високообразованих, 68,4 одсто лица са средњим образовањем и 32,2 процента оних са образовањем нижим од средњег.

Употреба рачунара међу студентима је готово стопроцентна, међу запосленима износи 74,2 одсто, а користи га и половина незапослених грађана. Занимљиво је да је број запослених који користе Интернет био већи пре две године него данас (61,7 одсто у односу на 63,3). У земљи са великим бројем незапослених релативно мали број грађана се преко Интернета информише о слободним радним местима и шаље пријаве за посао.

Мали проценат грађана користи електронске сервисе јавне управе – 17,3 одсто корисника Интернета, и то претежно за добијање информација са вебсајтова јавних институција (78,1 одсто) док је мање заступљено скидање званичних формулара (46,5 одсто) и слање попуњених образаца (30,3 одсто).

По коришћењу друштвених мрежа пратимо светске трендове: налог на Фејсбуку или Твитеру има 91,8 одсто корисника Интернета узраста од 16 до 24 године.

Р. С.

----------------------------------------

Куповина на Интернету несигурна за Србе

Истраживање је такође потврдило да куповина преко Интернета још није заживела и да и у томе каскамо за светом. Иако се број оних који Интернет користе за шопинг повећао за 100.000 у односу на прошлу годину, чак 81,9 одсто корисника Интернета никада није куповало робу и услуге преко Интернета.