Други на измаку године постаје први, и међу суперкомпјутерима то није нимало необично. Најмоћније „крцкалице бројева”, како су их из милоште прозвали, настављају бесомучно утркивање без краја. Назире ли се, уопште, „последња граница”?

Није мање важно да Кина избија у сам врх, и то јој је првина у несвакидашњем високотехнолошком надгорњавању, остављајући иза себе деценијама неприкосновене Сједињене Државе. „Дигитална рачунаљка”, под именом „маглина”, биће од новембра „број један” у свету на чувеној „Листи 500 најбржих”.

„Јагуар” ће остати у сенци „маглине”.

Али садашњи хитрији од најхитријег неће устукнути, што није обичај у царству ових „електронских грдосија” (најбржи рачунари су уједно и највећи). После унапређења очекује се да, најмање, десетоструко надмаши својства кинеске машине. Подсетимо се осамдесетих и деведесетих година минулог столећа, и лични рачунари су у сваком следећем поколењу удвостручивали властиту снагу.

У најсвежијем издању „500 најбржих”, из маја, други пут заредом „јагуар” је јахао у седлу испред осталих такмаца. Са задивљујућих 1,75 петафлопса израчунавања (пета је хиљаду милијарди или 10¹⁵ рачунских операција у секунди), што је уобичајено мерило хитрости, налази се у Националној лабораторији Оук Риџ. На мерењима је достигао 2,33 петафлопса, али само у такмичарске сврхе.

Најљући супарник, смештен у граду Женшен, на проверама је домашио 2,98 петафлопса, иако на свакодневним задацима има брзину од 1,27 петафлопса. Трећи на планети који је, поред „јагуара”, прескочио летвицу подигнуту на један петафлопс (први који се винуо изнад зове се „птица тркачица” из Националне лабораторије Лос Аламос).

Испитивања која су у току, међутим, указују да ће се „маглина” до краја године приближити теоријском врхунцу, својој коначној снази, због чега ће засести на највишем месту. У међувремену пристижу најаве да ће „јагуар” до 2015. толико узнапредовати да ће га неколико пута надмашити.

Уколико то не постигне, завршиће – нећете веровати – негде ближе средини светске листе.

Кинезима се владавина накратко препушта, јер се догодине испоручује (а од 2012. започиње свој радни стаж) „секвоја” (заједничко чедо Националне лабораторије Лоренс Ливермор и ИБМ-а), са запањујућих 20 петафлопса, што је десетоструко брже од најбржег америчког. Уједно мање троши електричну струју (суперкомпјутери су халапљиви потрошачи): шест милиона вати (осам мегавата), за разлику од данашњег најхитријег – 8,5 мегавата. Када се то упореди с десет пута већом брзином, јасно је колики је то штедиша.

Веровали или не, рачунари су у протекле три деценије и мало више повећали моћ израчунавања (брзина) чак 500.000 пута! Ниједно друго човеково технолошко достигнуће није тако крупним корацима одмицало.

Будући најмоћнији на свету, за сада без имена, биће хиљаду пута бржи од данашњег (први егзарачунар) на истом почасном месту, а осмишљавају га у две америчке националне лабораторије – Сандија и Оук Риџ.

Издалека допире опомена Црвене краљице из романа „Алиса иза огледала”, Луиса Керола: „Видиш, овде је потребно да трчиш коликогод можеш да би остала на истом месту. Уколико желиш стићи негде другде, мораш трчати бар двоструко брже од тога!”

Станко Стојиљковић