Дигитални свет

Како је настала Твитославија

Твитер омогућава формирање јавног мњења које није под контролом – једна је од порука прве домаће конференције о „цвркутању”

Зашто бих ја читао ко шта једе – класична је реакција окорелих противника Твитера. Да није све тако банално и да ова мрежа представља нову платформу за комуникацију и мењање света, покушала је да објасни група активних српских твитераша на првој домаћој конференцији посвећеној тој мрежи. О томе како су преко Твитера разбијене предрасуде и како је настала Твитославија, у оквиру фестивала нових комуникација Б-линк, говорио је Небојша Радовић, стручњак за Интернет маркетинг који „цвркуће” још од 2007.

– За разлику од Фејсбука, на Твитеру не видим да ли девојка има велике груди. Пратим неког искључиво на основу онога што има да каже. Упознајем га, а упознавање значи рушење предрасуда према онима који су другачији – рекао је Радовић, на мрежи познат као Енијак (@eniac).

Као друга велика предност мреже која у реалном времену приказује микроблогове 200 милиона корисника из целог света истакнута је немогућност да се контролишу информације. Наведен је пример Македоније, где су медији под притиском заташкали да су полицајци на смрт пребили једног младића, а твитераши су се удружили и организовали протесте.

Осим што омогућава формирање јавног мњења које није под контролом политичара, Твитер нуди прилику да променимо слику о нама. Скупу је присуствовао и Данијел из Истре који је због пријатеља које је упознао преко ове мреже одлучио да се пресели у Нови Сад.

Иако га Фејсбук и даље далеко премашује по броју корисника и у свету и код нас, Твитер је на овим просторима протекле године доживео експанзију.

Било је на Твитеру жестоких полемика које су преко класичних медија доспевале у ширу јавност, попут оне између Биљане Србљановић и Јелене Триван или случаја редитељке Маје Узелац, која је привођена на информативни разговор због твита који је протумачен као претња. На њему се комотно осећају и политичари и познате личности, који преко кратких порука ћаскају са бирачима и обожаваоцима.

Ј. Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Интернет не отуђује људе

Зашто људима прија да су део тог „дигиталног чопора” покушао је да са аспекта психологије објасни Исток Павловић, стручњак за Интернет и још један загрижени твитераш. Осим практичних примена, да се у широком кругу људи распитате где има да се купи нешто што вам треба, он је поменуо и искуство које оповргава већ застарелу теорију о „Интернету који отуђује људе”.

– То је можда важило пре десет година када није било друштвених мрежа. Сада много боље познајем људе које сам некад само површно познавао. А када се људи са Твитера нађу у кафићу реченица 'где си, шта радиш' постаје сувишна, јер се дискусија са Интернета одмах наставља уживо – испричао је Павловић своје искуство.

-----------------------------------------------------------

Ружди наружио Фејсбук на Твитеру

За два сата стекао 115.000 следбеника: Фејсбук страница Салмана Руждија   Фото Фејсбук

Писац Салман Ружди објавио је јуче да је победио друштвену мрежу Фејсбук, и то у „рату” вођеном на другој социјалној мрежи – Твитеру.

Мрежа Марка Закерберга није веровала да иза тог имена заиста стоји познати књижевник, па је претходног викенда избрисала његов профил и затражила да потврди идентитет, односно да докаже да се не представља лажно. Да би то учинио, Ружди је Фејсбуку послао копију пасоша, али тиме проблем није био решен. Мрежа је поново активирала његов налог, и то под именом Ахмед Ружди, по првом имену из његовог пасоша.

Писца је то разљутило, јер га свет познаје као Салмана, а не по имену из документа, па је на Твитеру повео борбу за сопствени идентитет.

„Где се кријеш, Марк? Дођи овде и врати ми моје име”, „твитовао” је аутор романа „Сатански стихови”, чиме је изазвао незадовољство у муслиманском свету и изрицање фатве, смртне казне, па је због тога више од 10 година живео кријући се.

„Хоће ли Фејсбук претворити Едгара Хувера, првог директора Еф-Би-Аја, у Џона Хувера, како је било његово прво име”, ругао се Ружди и питао Закерберга да ли би и од америчког писца Скота Фицџералда тражио да се на друштвеној мрежи са највише корисника представи као Френсис Фицџералд.

После само два сата, за колико је стекао 115.000 следбеника, књижевник индијског порекла је на Твитеру објавио победу: „Поново сам Салман Ружди. Много ми је боље. Криза идентитета у мојим годинама није баш забавна.”

Фејсбук није објаснио како се овај неспоразум догодио, али је признао да је реч о грешци и извинио се писцу. Он је, међутим, ове године већ морао да се бори за своје име и на Твитеру где је неко већ користио налог са његовим именом. Сада уз његов профил стоји знак да је реч о верификованом налогу.

Овај случај је још једном у први план ставио питање идентитета на интернету и друштвеним мрежама. За разлику од Твитера, Фејсбук и нова мрежа Гугл плус инсистирају на политици правог имена, односно захтевају да се корисници региструју искључиво под правим именом.

А. М.

објављено: 16.11.2011

Последњи коментари

Dejan R. Popovic, dipl. inz | 16/11/2011 14:14

Istok Pavlovic, diplomirani elektrotehnicki inzenjer koji se bavi i sociologijom, zna ili bi trebalo da zna da komunikacija na daljinu (telekomunikacija) izmedju ljudskih bica ne moze da da bude zamena za neposrednu kominikaciju (na "licu mesta"). Hrana, seks, igra (zabava), sigurnost i drustveni polozaj - pet osnovnih potreba coveka - ne mogu (kvalitetno) ili mogu samo delimicno da se ostvare na daljinu putem Interneta.