Meni

Digitalni svet

Kakva je budućnost štampanih medija

Za pet godina će samo modni časopisi još izlaziti na papiru, dok će se dnevne novine štampati samo vikendom, kaže futurolog Gerd Leonhard

Nema smisla ograničavati besplatan sadržaj: Gerd Leonhard (Foto egotoeco.org)

Sve što brže, jeftinije i bolje radi na internetu tamo se i seli, kaže o budućnosti novina, TV, muzike i oglašavanja profesionalni futurolog Gerd Leonhard. Stručnjak za predviđanje novih poslovnih tendencija biće jedan od predavača na konferenciji o trendovima u medijima, „Sempl”, koja se 29. i 30. novembra održava u Portorožu.

U razgovoru pred odlazak u Sloveniju, savetnik kompanija „Gugl”, „Jutjub”, „Nokija”, „Soni” i britanskog lista „Gardijan” kaže da svoja predviđanja zasniva na analizama, ali i na instinktima. Od njega se očekuje da otkrije šta je sledeća velika stvar u medijima i industriji zabave. O tome govori na seminarima i predavanjima na univerziteta u Švajcarskoj i Brazilu.

Deset godina je radio kao kompozitor, gitarista i muzički producent da bi ga onda, kako kaže, zakačio virus interneta. Posvetio se e-poslovanju u meki tehnologije, Kaliforniji. Konačno, pre nekoliko godina vratio se u Bazel gde danas živi i priprema savete za klijente. Često ga zanima budućnost industrije koja je obeležila njegovu prošlost.

– Već sada muzička industrija pokušava da sklopi ugovore sa telekomunikacionim kompanijama širom sveta. U tom udruživanju muzike i mobilnih usluga vidim svoj, istina, indirektanuticaj – objašnjava Leonhard.

Njegov direktan savet je: ne pokušavajte da zaustavite besplatno skidanje filmova, muzike i članaka sa svetske mreže! Na pitanje koje sledi – kako će onda šou-biznis i mediji zaštititi svoje interese – Leonhard odgovara:

– Vlasnici medija će pokušati da naplaćuju pristup sadržaju, ali većina njih neće uspeti jer bi izgubili korisnike, a time i oglase. Nije reč o tome da li se nešto plaća, već šta se plaća. Korisnici će uvek platiti za nešto što vredi, za ono što je bolje i brže i što je dovoljno jeftino da bi svako mogao da ga priušti.

Kao dobar primer navodi „Netfliks”, sajt koji pretplatnicima omogućava da putem interneta gledaju filmove i TV program po želji.

– Imaju 33 miliona korisnika. O tome govorim: ljudi će platiti za ono što je vredno i niko ih ne može prisiliti da troše novac na stvari koje ne smatraju vrednim.

Zbog svega, naš sagovornik veruje da mediji ne bi trebalo da ograničavaju svoj sadržaj na internetu, već da pronađu razlog zbog kog će korisnik reći: „Za ovo sam spreman da platim”.

Njegova deviza je – ljudi će rado izdvojiti novac za dodatne vrednosti, odnosno poseban kvalitet koji ne mogu da dobiju besplatno.

– Jedini razlog zbog kojeg sam, recimo, pretplaćen na „Ekonomist” je što mi ta pretplata dozvoljava da slušam zvučne verzije članaka. Neki plaćaju za „Kindl” jer je on lakši za čitanje od besplatnih PDF fajlova.

Lakše, brže, jednostavnije odlike su interneta zbog čega gotovo svako poslovanje dobija prefiks „e”. Mediji se ovoj stvarnosti prilagođavaju godinama unazad poboljšavajući svoje sajtove.

– Sve fizičke medije preuzimaju digitalni mediji, sadržaj se premešta u „oblak” i pitanje je samo koliko će vremena ovom tržištu, kao i oglašivačima,biti potrebno da se prilagode ovoj situaciji. To se već desilo muzici, novine i časopisi su sledeći, pa na red dolaze filmovi.

Iako priznaje da zbog skupog i nedovoljno razvijenog mobilnog interneta velike brzine istočna Evropa kaska i ne oseća talas promena istovremeno kada i najrazvijeniji deo sveta, švajcarski futurista ipak ne vidi kako bi bilo ko, pa ni istočni Evropljani, mogli da izbegnu globalne tokove. Korisnici se sve više oslanjaju na smartfone, prenosne računare i uređaje „na dodir” i na redakcijama i marketinškim agencijama je da se prilagode.

– Oglašavanje, onakvo kakvim ga poznajemo, beskorisno je na mobilnim uređajima kao što su tableti. Taj sadržaj će morati ponovo da se osmisli!

Od preispitivanja i promena korist će imati i štampani mediji, kojima Leonhard za pet godina predviđa uglavnom samo elektronska izdanja.

– Za pet godina će samo modni časopisi još izlaziti na papiru, dok će se dnevne novine štampati samo vikendom.

--------------------------------------------------------------------------

Protiv „zelene” tehnologije samo su naftaši

Jedna od tema kojoj se posvetio naš sagovornik jeste i čista industrija. On kaže da nije tačno da se biznis protivi „zelenim” tehnologija, jer i on u njima vidi svoju šansu.

– Protiv su samo naftne kompanije. „Zeleno” poslovanje i „zelena” tehnologija su najznačajnija prilika u narednih 25 godina i to svi znaju. Kako ćemo sa ove tačke dospeti dotle, suština je politike – smatra Leonhard.

J. Stevanović
objavljeno: 26.11.2012.

Poslednji komentari

Dejan R. Popovic, dipl. inz. | 26/11/2012 14:42

Slazem se sa futurologom Gerdom Leonhardom da novine, TV, muzika, oglašavanjasve i sve drugo što brže, jeftinije i bolje radi na Internetu tamo se i seli.

Ne slazem se sa njegovom i konstatacijom drgih pojedinaca po kojima su mnoge stvari lakše, brže i jednostavnije putem Interneta, zbog čega je gotovo svako poslovanje dobilo prefiks „e” . Ako je Internet medjunarodni konglomerat medjusobno povezanih telelekomunikacionih mreza, onda je skoro svako poslovanje trebalo da dobije prefiks "t" (telekomunikaciono), a ne prefiks "e" (elektronsko); a moglo je da dobije i prefiks "f" (fotonsko), u danasnje doba kablova sa optickim vlaknima kroz koje "putuju" fotoni, a ne elektroni?

Đurđevka Đorđević-Lazarević | 27/11/2012 08:51

Futurolozi uvek malo prenagle. Taj period od 5 godina zvuči logično, ali ljudi u većini nisu skloni promenama, mnoge pojave ostaju generacijama duboko ukorenjene. Ipak će taj rok biti mnogo duži. Živi bili pa videli. Poznajem relativno mlade fakultetski obrazovane ljude (zaposlene) koji nemaju ni računar a kamoli internet. A te pravne, autorsko-pravne odnose već će rešiti muzičke kuće i ostala preduzeća sa internet kompanijama. Rešenje će se vremenom nametnuti.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije