Не можете се сетити имена омиљене глумице? Или, како се каже у нашем народу, „на врху вам је језика” а имате могућност да се конектујете на интернет – уместо да упослимо мозак, тачније сопствено памћење, велики број људи једноставно ће потражити информацију на Гуглу.

Слика из свакодневног живота није толико безазлена јер последња истраживања показују да управо интернет и водећи претраживач Гугл преузимају улогу наших главних извораза меморисање података.

Ако бисмо се шалили, како примећују истраживачи – људски мозак је „забаговао” од превелике употребе компјутера!

Ових дана, истраживачи са универзитета Харвард, Висконсин-Медисон и Колумбија у САД објавили су резултате испитивања које су организовали управо да би проверили тезу да интернет постаје главна меморија у односу на памћење коме смо до сада веровали.

И резултати нису охрабрујући. Оно што, ипак, оставља простор да не губимо наду да ћемо у будућности пред најездом нових технологија изгубити и главу јесте податак да људи заборављају активно само оне информације за које мисле да могу касније лако да их пронађу.

Истраживање је обављено уз помоћ четири теста, сва конципирана на томе да се измери како људи памте ствари за које знају да могу или не да их пронађу – уз помоћ Гугла.

Испитивано је тако, на пример, уочавање повезивања речи; затим, памћење групе информација од по 40, али са предзнањем да не могу да се касније нађу, и координација проналажења информација и података. Није прецизирано на коликом броју испитаника је спроведено испитивање, али британски медији преносе да је истраживање трајало три године.

Како каже Бетси Спаров, доцент на Катедри за психологију на универзитету Колумбија, резултати су показали да када људи верују да ће потребне информације за касније тестирање лакопронаћи нису чинили никакав напор да исте запамте.

„Интернет је постао примарни облик спољне или трансактивне меморије, где се информације чувају колективно изван нас”, каже она.

Ова студија, иначе, није прва која је покушала да одговори на питање да ли наш мозак постаје све размаженији. У стручној јавности као премијерно штиво на ову тему наводи се рад Американца Николаса Кара који указује како интернет негативно утиче да људско размишљање, памћење. „Употребом веба постајемо све површнији, плићи, без могућности да дуже останемо у фокусу на нешто што је  лоше”, преноси се Карова изјава.

Р. С.