Дигитални свет

ТЕХНОЛОГИЈА

Мозак све чешће памти уз помоћ Гугла

Научници указују да се, уместо на сопствено памћење, све више људи ослања на глобалну мрежу и водећег претраживача

Да ли смо „забаговали” од прекомерне употребе веба? Фото skc.hu

Не можете се сетити имена омиљене глумице? Или, како се каже у нашем народу, „на врху вам је језика” а имате могућност да се конектујете на интернет – уместо да упослимо мозак, тачније сопствено памћење, велики број људи једноставно ће потражити информацију на Гуглу.

Слика из свакодневног живота није толико безазлена јер последња истраживања показују да управо интернет и водећи претраживач Гугл преузимају улогу наших главних извораза меморисање података.

Ако бисмо се шалили, како примећују истраживачи – људски мозак је „забаговао” од превелике употребе компјутера!

Ових дана, истраживачи са универзитета Харвард, Висконсин-Медисон и Колумбија у САД објавили су резултате испитивања које су организовали управо да би проверили тезу да интернет постаје главна меморија у односу на памћење коме смо до сада веровали.

И резултати нису охрабрујући. Оно што, ипак, оставља простор да не губимо наду да ћемо у будућности пред најездом нових технологија изгубити и главу јесте податак да људи заборављају активно само оне информације за које мисле да могу касније лако да их пронађу.

Истраживање је обављено уз помоћ четири теста, сва конципирана на томе да се измери како људи памте ствари за које знају да могу или не да их пронађу – уз помоћ Гугла.

Испитивано је тако, на пример, уочавање повезивања речи; затим, памћење групе информација од по 40, али са предзнањем да не могу да се касније нађу, и координација проналажења информација и података. Није прецизирано на коликом броју испитаника је спроведено испитивање, али британски медији преносе да је истраживање трајало три године.

Како каже Бетси Спаров, доцент на Катедри за психологију на универзитету Колумбија, резултати су показали да када људи верују да ће потребне информације за касније тестирање лакопронаћи нису чинили никакав напор да исте запамте.

„Интернет је постао примарни облик спољне или трансактивне меморије, где се информације чувају колективно изван нас”, каже она.

Ова студија, иначе, није прва која је покушала да одговори на питање да ли наш мозак постаје све размаженији. У стручној јавности као премијерно штиво на ову тему наводи се рад Американца Николаса Кара који указује како интернет негативно утиче да људско размишљање, памћење. „Употребом веба постајемо све површнији, плићи, без могућности да дуже останемо у фокусу на нешто што је  лоше”, преноси се Карова изјава.

Р. С.

објављено: 28.01.2012

Последњи коментари

agent Tito | 27/01/2012 23:20

Americki univerziteti su ovek dozvoljavali studentima da se na ispitima koriste literaturom i cak se podsticao takav nacin rada posto se smatralo da vrhunski strucnjak ne treba da pamti gomilu podataka vec da zna da pronadje informaciju koja mu je u danom trenutku potrebna. Kod nas su se naprotiv uvek cenili "streberi" koji su bili u stanju da zapamte nekoliko stotina formula ili da memorisu knjigu od 1000 strana i onda sve to zaborave cim poloze ispit. Dakle, dve razlicite koncepcije u obrazovanju. A sto se tice Interneta, sada vladamo sa okeanima podataka poji jos pre 15 godina nisu bili dostupni. PPamcenje tolikog broja informacija je nerealno pa prelazimo na "americki sistem obrazovanja" odbacujuci onaj "streberski". Sedeca faza ce da bude povezivanje velikih baza znanja sa CNS. To je neminovni put evolucije svidjalo se to nama ili ne. U buducnosti ce jacati sposobnost mozga ka sintezi informacija a na ustrb njegovih memorijskih sposobnosti.

Darko Milošević | 28/01/2012 10:26

У будућности ће ипак доћи до смака света. Једном ће олуја са сунца да уништи сву електронику, и завладаће информатички, мрак. Мрак незнања. Сво знање је било на интернету, великој мрежи која ће нестати. Нико неће знати како се прави храна, јер све су то радиле машине уместо нас. Кренућемо, по ко зна који пут из почетка, а после ћемо ископавати историју.

ј ј | 28/01/2012 10:34

Интелигенција се представља као средство које одређена сазнања комбинује са циљем постизања неког трећег сазнања. Само идиот памти ствари које су привремене, површне и суштински непотребне.