Дигитални свет

Мрак на Википедији за слободу Интернета

Противници америчких антипиратских закона јуче обуставили рад на један дан

Енглеска верзија интернет-енциклопедије Википедије и још неколико сајтова који се противе америчким антипиратским законима јуче су на један дан прекинули рад и на затамњеној почетној страници затражили подршку корисника. На овај корак одлучили су се незадовољни предлогом прописа по којем би интернет-компаније са седиштем у САД биле дужне да избаце из претраге и на други начин прекину све везе са сваким веб-сајтом, па и страним, за који се сумња да подстиче нелегално преузимање садржаја.

„Током више од деценије, потрошили смо милионе сати градећи највећу енциклопедију у људској историји. Сада амерички Конгрес расправља о законима који фатално могу да наштете слободи и отворености Интернета”, писало је на почетној страници енглеске верзије Википедије са 3,8 милиона чланака. 

Објашњавајући разлоге помрачења, сајт је негирао да се иза расправе о предлогу закона крије сукоб Холивуда и Силицијумске долине, како су многи склони да тумаче протест будући да међу заговорницима прописа предњаче филмски и музички студији, док су главни противници технолошке и интернет компаније из познате калифорнијске долине.

Без обзира на протест, енглеске стране ове интернет-енциклопедије биле су и јуче доступне на мобилним уређајима, а дато је упутство, додуше не баш једноставно за просечно технички писмене, како и на рачунарима заобићи помрачење. „Наш циљ није да потпуно онемогућимо људе да читају Википедију и зато је у реду да избегнете помрачење. Ми само желимо да се уверимо да видите нашу поруку”, писало је уз савете за приступ шестом најпосећенијем светском сајту.

„Гугл” је организовао потписивање онлајн петиције против предложених закона и поручио: „Кажите Конгресу да не цензурише Интернет”.

----------------------------------------------

Како преживети без Википедије

Иако је Џими Велс, оснивач Википедије, упозорио ђаке да заврше домаће задатке пре помрачења, јуче су се појавили савети како преживети без онлајн енциклопедије. Сајбер генерацијама, којима је живот без Интернета незамислив, препоручено је да оду до библиотеке мада је „кликтање” неупоредиво брже. Још један заборављени начин јесу консултације са стручњацима из области за коју се траже подаци. На крају, пре било какве помоћи, свако треба макар да покуша да обнови школско градиво и сети се, на пример, који је главни град Аргентине.

А. М.
објављено: 19.01.2012.

Последњи коментари

Dejan R. Popovic, dipl. inz | 19/01/2012 13:40

Prema clanu 5. Zakona o patentima (http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/patenti_zakon.pdf), predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod (kao npr. uredjaj, supstanca, kompozicija, bioloski materijal) ili postupak. Ne smatraju se pronalascima, u smislu ovog zakona, narocito: 1) otkrica, naucne teorije i matematicke metode; 2)estradske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara i ili za obavljanje poslova; 4) programi racunara (tj. softveri, prim. D. P.) i 5) prikazivanje informacija.

Iza Zakona o patentima krije se filozofija privatnog vlasnistva i prava na njega. Ovaj zakon pravi razliku izmedju dovitljivosti potrebne da se napravi novi proizvod i dovitljivosti koja je je potrebna da se otkriju naucne cinjenice o svetu. Ova druga vrsta dovitljivosti oznacena je kao "otkrivanje zakona prirode". U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, pravni sistem porice pronalazacu pravo vlasnistva nad zakonom prirode koji je otkrio. Otkrica Njutna, Faradeja, Tesle i mnogih drugih naucnika ne smatraju se pronalascima, u smislu ovog zakona.