Столеће (и мало више) пре свих Никола Тесла је предсказао мобилни „паметни телефон”.

Познати магазин „Популарна механика”, који је почео да излази у јануару 1902, седам година касније обелоданио је предвиђање једног од најблиставијих умова у историји да се једног дана људи неће одвајати од направе којом ће једни с другима општити на даљину: „Биће једино неопходно имати јевтин уређај, не већи од часовника, који ће носиоцу омогућити да чује ма где био, на мору или копну, хиљадама километара далеко. Човек може слушати или одашиљати речи или музику до најудаљенијих кутака света. На исти начин слаће слике, цртеже или списе с једног места на друго. Биће могуће руковати милионима таквих направа из једне станице”.

И што је најважније: без жица на ма којем растојању!

Зар вам то не звучи познато?

Крајем прошле године „Политика” је, у разговору с проф. др Божидаром Раденковићем, водећим стручњаком за Интернет у нас, објавила да је „лички Прометеј” пре тога пријавио два патента у САД, на којима су утемељене данашње мобилне и бежичне справе што се повезују на Интернет. (US Patentа 723.188, 17. март 1903. за ODFM и US Patent 725.605, 14. април 1900. – FHSS).

У футуристичком раду о светском информационом систему он је, пре једног века, до невероватних појединости најавио данашњу структуру Интернета и његових услуга.

Уосталом, Никола Тесла и Михајло Пупин су се нашли на списку десет најзначајнијих научника свих времена у области телекомуникација. Списак је састављен 2000. године гласањем у Међународном институту електронских и електро инжињера (IEEE). Михајло Пупин је, иначе, познат по „Пупиновим калемовима” који су омогућили телефонирање на већим удаљеностима. Мало је познато да је, с Едвинон Ховардом Армстронгом, аутор патента за антену (U.S. Patent 1.336.378 из 1920), веома битног у телекомуникацијама.

Прихватимо ли несвакидашње тумачење Божидара Раденковића, с Факултета организационих наука у Београду, нашем роду с нешто више од хиљадитог делића у светском становништву припада, чак, петина целокупних интернетских заслуга!

„Никола Тесла био је способан да предвиди технологију која се данас још усавршава. Он је доста говорио и о својој великој страсти – бежичном преносу енергије. Потребно је доста времена да се у томе успе, али рад на таквим пројектима се, управо, одвија у лабораторијама МИТ-ија, Интела и других истраживачких центара”, подсећа Сет Порџес, уредник за технологију у поменутом магазину.

У својем првом броју, у јануару 1902, „Популарна механика” пренела је, под насловом „Без жица у будућности”, виђење генијалног научника и проналазача са страница прослављеног дневника „Њујорк тајмс”. Уз објашњење да је он у стању да предвиди како ће изгледати стотину година доцније технологије које су тада биле тек у повоју.

Станко Стојиљковић