Вртоглавим напретком технологије потпуно је измењен појам класичне канцеларије. Данас се преко двадесет одсто свих послова у свету може у потпуности обављати од куће, на путу, у парку или кафани. Информационо-комуникационе технологије допринеле су да све више људи може да се похвали да су постали такозвани дигитални номади.

Истраживање које је недавно спровео Би-Би-Си показало је да тренутно преко 22.000 људи у Великој Британији делимично или у потпуности користи предности рада од куће или било које локације у свету. Једна од њих је и Леа Вудворд која је пре три године заменила свој канцеларијски посао у Лондону како би се посветила раду на путовањима.

– Људи стално маштаре да је провод негде на плажи и често жале због тога што им дан пролази између четири зида док напољу сија сунце. Због сличних размишљања сам и ја кренула овим путем – каже Вудвордова.

Леа признаје да локација названа „независност” има својих предности, али и мана.

– Људи мисле да ће све бити „мед и млеко” када се отисну у непознато. То може да буде мач са две оштрице. Као прво, многи изгубе радне навике током путовања, а и треба ускладити све своје обавезе (рад, путовања, слободно време, одмор, време за разгледање градова и земаља које посећујете). Посебно треба имати у виду чињеницу да више не можете рачунати на сигурност своје канцеларије и колега, а ту су и неки други проблеми попут окружења, буке, временских прилика, слабе или готово никакве интернет конекције.

Још један дигитални номад, истраживач и професионални блогер Кристијан Пејн тврди да је рад без фиксне локације далеко динамичнији и креативнији, често и исплативији, али признаје да је за пет година колико живи и ради као дигитални номад доживео разне згоде и незгоде.

– Пре неколико година извештавао сам из Ирака. Пошто није било директних цивилних летова до Багдада, морао сам да се сналазим како знам и умем. Тако сам на пример летео до Турске, а одатле сам ни мање ни више ишао таксијем. Ово ми је пошло заруком срећним сплетом околности, јер је таксисти, због шверца бензина у Ираку, одговарало да ме вози и да се врати са пуним резервоаром и којим канистером приде. О његовим искуствима у земљи опустошеној ратом Пејн додаје да би могао да прича данима.

– Сналазио сам се на све могуће начине. У местима где није било интернет конекције везивао бих свој „мај-фај” (комбинацију бежичног рутера и 3Г модема) за балон напуњен хелијумом. Чак сам користио и змајеве повремено. То је била више него комична ситуација: једном руком куцате, док другом управљате змајем за који је закачена справица која је ваша веза са светом.

Технологија већ сад омогућује да само уз помоћ лаптопа или паметног телефона одрадите практично све што вам је потребно. Соларни панели, пуњиве батерије, бежична конекција, онлајн бекаповање и ажурирање података „захтевају” од крајњег корисника још једино кофер са личним стварима. Савремени онлајн сервиси нуде бесплатни складишни простор од два до чак 50 гигабајта, па нема потребе чак ни за флеш меморијама или екстерним чврстим дисковима.

Стручњаци процењују да би до 2030. године у САД, Јапану и земљама ЕУ могло бити укинуто и до 40 одсто „фиксних” радних места. Послови који захтевају стриктно присуство једног или више радника (поједине гране индустрије, науке, медицине, војске, царинске контроле...) обављаће се као и до сада. Поред прилике да људи проводе знатно више времена са породицом и пријатељима, овакви методи рада знатно би растеретили буџет земаља а вишак новца могао би бити распоређен у друге корисне сврхе.

А. Чолаковић