Najmnogoljudnija virtuelna država ima ozbiljnih pretenzija ka pravoj najmnogoljudnijoj zemlji. Kada se ovaj političko-diplomatski rečnik prevede, rečenica jednostavno glasi – Fejsbuk želi da se proširi na kinesko tržište. 

Bez obzira na to što ima više od 800 miliona korisnika, mreža Marka Zakerberga još nije uspela da „osvoji” Kinu, ali ne krije da ima takve namere. Poslednji put su to potvrdili u papirima predatim uz zahtev za izlazak na berzu gde su priznali i da ne znaju da li će uspeti da pronađu pristup prihvatljiv i za kinesku vladu i za njih. Najvećoj društvenoj mreži ne može da se pristupi iz Kine (moguće je samo uz poseban softver koji ima mali broj ljudi), a takvo stanje na snazi je već tri godine, odnosno od kada ga je Peking blokirao pod izgovorom da se tim putem podržavaju ulični neredi u provinciji Sinđang.

Ukoliko bi, međutim, i postigao dogovor sa vladom, pitanje je da li bi Fejsbuk u toj zemlji dobro poslovao s obzirom na jake lokalne konkurente i specifičan ukus lokalnih korisnika. Da nije lako, uverile su se brojne strane internet kompanije. „Ibej”, „Gugl”, „Amazon”, „Jahu” i odnedavno sajt za grupnu kupovinu „Grupon”, deo su liste velikih onlajn igrača koji nisu uspeli da privuku pažnju nacije koja trenutno broji 500 miliona internet korisnika.

Analitičari ocenjuju da je Fejsbuk možda već zakasnio kada je reč o Kini, jer je tamošnje tržište zasićeno lokalnim društvenim mrežama sa oko 250 miliona korisnika i pitanje je da li bi Mark Zakerberg mogao da ponudi nešto drugačije.

„U kineskom prostoru socijalnih mreža ima više igrača nego u američkom. Fejsbuk će se suočiti sa mnogo konkurentnijim tržištem i znatno drugačijom kulturom i poslovnim okruženjem u odnosu na njegova dosadašnja iskustva”, kazao je Rojtersu Džozef Čen, direktor Renrena, kineskog sajta sličnog Fejsbuku.

Čak i da konkurencija nije tako jaka i da nema cenzure Pekinga, uspeh najpopularnije društvene mreže zavisio bi i od toga da li bi se dopao tamošnjim korisnicima. Domaći sajtovi uspeli su zahvaljujući tome što nisu internacionalizovani, što imaju sopstveni paket aplikacija, portale vesti, onlajn trgovinu, a sve to će otežavati poziciju Fejsbuka. Takođe, postoji bojazan i da bi pristanak na određeni stepen kontrole sadržaja izazvao nezadovoljstvo korisnika Fejsbuka u ostatku sveta.

Način da Zakerbergova mreža bude prisutna u Kini jeste da formira lokalni tim kojem će dozvoliti da na duge staze stvara proizvod prilagođen lokalnim uslovima, ocenjuju analitičari.

----------------------------------------------

Tviter: Najbliži dogovoru

Tviter je mnogo bliži ulasku na kinesko tržište od Fejsbuka i to zahvaljujući najavljenom lokalnom prilagođavanju sadržaja. To znači da „tvitovi” koji ne budu po volji Pekinga neće biti vidljivi u toj državi, ali će se videti izvan njenih granica. To već rade kineska „braća” Tvitera. Ali i ako se prilagodi zahtevima Pekinga, imaće oštru konkurenciju, jer je za dva tamošnja slična sajta u proseku registrovano po 250 miliona kineskih korisnika interneta.

----------------------------------------------

Gugl: Kritikuj i bori se

Najuspešnijom inostranom internet firmom na kineskom tržištu smatra se „Gugl” koji je po veličini prihoda na drugom mestu sa zaostatkom od 60 odsto u odnosu na vodeći lokalni pretraživač „Baidu”. Posle hakerskih napada i nespremnosti na nastavak cenzure, „Gugl” je svoj kineski sajt preusmerio na Hongkong. Njegova pozicija u najmnogoljudnijoj zemlji zavisiće i od pregovora sa tamošnjom vladom o servisu Gugl mape, dok su i dalje blokirani mejl i mreža Gugl plus.