Пејпал систем током наредних недеља стиже и у нашу земљу. По овом питању су одржани састанци министра финансија и гувернера Народне банке, па су незваничне најаве да ће за почетак бити омогућено само плаћање робе из иностранства (увоз). Наизглед није неки корак, али ће долазак овог система променити ствари на српском Интернет небу. Сетите се: пре десетак година практично нисмо ни знали шта су платне картице, зато будите сигурни да ћемо за десет година користити е-трговину без икаквих проблема.

Само – зашто би морали да чекамо свих десет година?

Када је Народна банка пре неког времена издала саопштење да грађани смеју да тргују девизама само у банкама и мењачницама, осуђујући појаву Интернет сервиса који прескачу банке у трансферу новца, показала је да се она јавља само у случају када је она угрожена. Тада је говорила о промету који је у свету дозвољен осим у нашој земљи, али од ње већ дуже време немамо одговор на много важније питање: када ће код нас заживети права е-трговина?

Бројни научни скупови, саветовања, удружења, планови, стратегије, захтеви „Интернет заједнице” и вапаји за решавањем проблема е-трговине у Србији, годинама нису уродили плодом. Ситуација је кристално јасна и годинама непромењена. Постоје онлајн сервиси који подржавају нашу земљу (Гугл чекаут...) али само у једном правцу – да наручите робу из белог света и платите са вашег рачуна (Интернет картица има у понуди сваке банке). Дакле – само увоз. Ниједан од тих сервиса вам не нуди да примите новац или да у иностранству продате нешто. Дакле – извоз, који ваљда треба да поспешимо. Да не помешамо – можете ви да продате неку робу или услугу, ако је купац из света види на сајту и плати класичним путем (упућенији знају шта је ИБАН и СВИФТ код) или да се добију преко картице (невезано за Интернет), али је то скупо и компликовано за просечног грађанина. Дакле, не можете да продате за девизе тако што ћете имати форму на сајту коју ће купац попунити, а новац ће се аутоматски пребацити са картице (коју је навео) на ваш рачун, за шта вам је потребан неки онлајн сервис. А највећи такав Интернет сервис, Пејпал, упорно избегава нашу земљу – из много разлога.

Још једно питање које нам је Народна банка наметнула својом изјавом: а да ли е-трговина нама уопште и треба?

Изјаву „моја картица неће видети Интернет!” можете често чути. Разлог за овакав став јесте што је „то несигурно, не види се пут новца и нема папира који прати новчану трансакцију”. На страну то што многи у Србији живе од те „невидљиве” трансакције преко Интернета, а банке се „поломише” да нам направе Интернет системе за преглед свог и плаћање разноразних комуналија. Интересантно је то што је појам картице (кредитне, дебитне...) већ уско повезан за „несигурне” нове технологије (упрошћено, већина у себи има чип који очитава уређај повезан на телефон преко кога се банка обавештава о трансакцији) и да у Србији има највише превара управо са картицама. О томе сведочи број процеса које су водила одељења за високотехнолошки криминал, а преваре са платним картицама су и даље најмасовнија појава у сајбер-криминалу Србије.

Дакле, усвојили смо платне картице, али је „новотарија” у виду е-трговине „опасна и непредвидива”.

Изгледа да је ипак проблем друге врсте: биће овако, све док неко у врху државе не уреди ову област и каже: сад морате да користите е-трговину – као што то беше управо за платне картице.

* Аутор је главни и одговорни уредник „Света компјутера”

-----------------------------------------------------------------------------

Неопходна је гаранција за пословање Пејпала

Највећи проблем са доласком Пејпала јесте недовољна гаранција Народне банке Србије за пословање овог система у нашој земљи, разне недоследности у прописима, а најгори део проблема јесу царине. На пример, ако купујете књиге преко Интернета у вредности од 5.000 динара – за шпедицију, пошту, а поготову царину, треба да платите још седам хиљада. Најгоре је што нисте потпуно сигурни у тренутку куповине колико ће вас додатно коштати пошиљка од границе до вас. До границе је све јасно и пише приликом куповине, али од границе... Проблем је такав да се приликом већих куповина више исплати да седнете у авион и одлетите до ЕУ и да на лицу места купите шта вам треба.