Да ли ћу се угојити уколико користим контрацептивну пилулу? Да ли пилуле решавају проблем акни? Да ли ћу постати длакава – типична су питања која гинеколозима постављају девојке пре него што одлуче да ли ће користити овај савремени вид контрацепције. На такве и сличне недоумице анонимно постављене на сајту „21 дан” лекари су јуче јавно одговарали, поводом светског дана контрацепције који се обележава данас под слоганом „Контрацепција: твој живот, твоја одговорност”.

Истраживање у којем је у 25 земаља учествовало више од пет хиљада испитаника оба пола, али које није обухватило Србију, показује да је чак 45 одсто сексуално активних младих људи имало незаштићен однос са новим партнером, што је за четвртину више него у сличној анкети прошле године.

Док се спрема за састанак на којем може доћи до секса, чак 44 одсто анкетираних више води рачуна о личној хигијени, укључујући туширање, депилацију или парфем, него о контрацепцији. Примера ради, у Русији жене брину о заштити готово једнако као о изазовном доњем рубљу. Број непланираних трудноћа јавља се као глобални проблем што потврђује податак да је трећина од 205 милиона трудноћа годишње у свету нежељена. Међу разлозима због којих нису користили ниједан вид заштите, млади су у поменутом испитивању наводили да су се напили и заборавили, да им у том тренутку није била доступна или да се плаше њене употребе.

Уместо савремене контрацепције – пилула, кондома или „спирале”, лекари тврде да се у Србији и даље прибегава традиционалним методама као што су плодни и неплодни дани или прекинути однос. Као разлоге за то гинеколози истичу предрасуде, низак ниво информисаности и опште културе, али и патријархална начела. О пилулама владају убеђења да нису довољно ефикасне, да штете општем здрављу, могу да доведу до гојазности, стерилитета, маљавости, док за кондоме многи верују, такође, да су неефикасни, смањују ужитак или да пуцају. И даље су и у свету и код нас заступљена мишљења да су прекинути однос и односи за време месечног циклуса ефикасан вид заштите.

Да би разбила те предрасуде, др Катарина Седлецки, генерални секретар Европског удружења за контрацепцију и репродуктивно здравље и начелница Републичког центра за планирање породице, наводи да пилуле нису само средство заштите већ и лек који чува плодност, регулише менструални циклус, доприноси краћим и мање болним циклусима, ублажава проблем масне коже и косе. С друге стране, додаје она, постоји ризик од настанка венске тромбозе, али је он много мањи у поређењу са оним који носи непланирана трудноћа.

Др Седлецки наводи да су процене да свака 12. жена у Србији у току године оде на абортус уместо да је користила контрацепцију!?

„Оно што Србију разликује од западноевропских земаља јесте то што је тамо абортус искуство младих жена, а код нас све жене прекидају трудноћу на овај начин независно од старости, степена образовања и репродуктивног стадијума. Нажалост, код нас је то начин контроле рађања и планирања породице”, објашњава она и као решење предлаже бољу информисаност становништва о могућностима планирања трудноће, већу лепезу савремених контрацептивних средстава на тржишту, већу пажњу здравствених служби, као и максималну либерализацију абортуса.

А. Маринковић