Светска здравствена организација упозорава и тражи да се појачају међународни напори како би се решило питање све веће резистентности бактерија на антибиотике, што представља растућу опасност за јавно здравље, посебице у болницама.

Застрашујућа ствар у вези с тим случајевима је да се ради о бактерији која је уобичајена, али одједном развије отпорност на већину или на све антибиотике које имамо, описује пример из своје лекарске праксе др Ендру Фишман из једне болнице у Калифорнији за Глас Америке. Најчешће је реч о бактерији названој карбапенем-резистентна „klebsiellapneumoniae”(CRKP)која је била узрочник инфекције више од 350 пацијената у овој болници у другој половини прошле године. Због последица чак 40 одсто њих је умрло, за мање од месец дана од заразе.

Ова бактерија је постала отпорна не само на антибиотик карбапенем него и на све друге доступне антимикробне лекове. Присуство ове бактерије забележено је у још 35 америчких савезних држава, као и у Аргентини, Бразилу...

Омражена „klebsiellapneumoniae” је тек једна врста у растућем броју бактерија које развијају отпорност према широком арсеналу лекова. Зато стручњаци упозоравају на опасност од слабљења досадашњих начина одбране али и злоупотребе антибиотика.

Резистенција се повећава свуда у свету не само за неке одређене антибиотике, него за све антибиотике. У свим болестима, како код  људи, тако и код животиња. То је онда опасност када се лече туберкулоза, маларија, ХИВ, или болести попут упале плућа, дијареја.

Отпорност се јавља у читавом спектру болести, каже др Маркос Еспинал, задужен у Светској здравственој организацији за здравствени мониторинг, превенцију и контролу болести.

Зато се тренутно спроводи кампања здравственог просвећивања пацијената, о значају неузимања антибиотика на своју руку на оба америчка континента.

Наглашавајући тежину проблема, Светска здравствена организација је питање резистенције бактерија на антибиотике поставила као водећи мотив обележавања недавног Светског дана здравља.

Јер порука је алармирајућа: чак и најјачи антибиотици могу се показати неделотворним у борби са супербактеријама!

Др Маркос Еспинал додаје да се често догађа да се инфекције не препознају јер је за откривање потенцијалног присуства супербактерија потребна савремена опрема и методологија. Због тога су нарочито угрожене земље које располажу ограниченим буџетима за јавно здравство.

С друге стране, у савременом свету, са милионима миграната, бактерије се шире брже него икад.

Као начине борбе здравствени стручњаци позивају на много оштији мониторинг болести, бољу контролу пацијената, увођење посебних  одељења у болницама за надгледање и примену ригорознијих хигијенских норматива. Ту су и старе добро познате мере попут  чешћег прања руку, просторије за изолацију пацијената и знатно селективнија примена антибиотика.

Такође се указује на потребу да се нова фармаколошка оружја користе пажљивије него раније како не бисмо дошли у ситуацију да супербактерије однесу победу.