Откако је немачки доктор Алојз Алцхајмер описао болест која је по њему добила име, постојао је само један начин да се засигурно зна да ли пацијент болује од ње. После смрти, патолог би на мозгу уочио црне плочице, наслаге протеина, познате као плак. Ако њих нема, болесник нема „Алцхајмера”. Лекари нажалост нису имали начин да код живих пацијената утврде да ли плак постоји или не.

Америчка компанија Авид сада је направила радиоактивну боју помоћу које се плак види на скенеру. Она се у једној студији показала као веома успешна, али америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) тек треба да је одобри за употребу. Слична боја која је пре десетак година направљена на универзитету Питсбургу није била практична за ширу примену.

Ово значајно откриће, које ће докторима омогућити да на поуздан начин поставе дијагнозу болести код пацијената са проблемима са памћењем, биће представљено на међународном састанку Удружења за Алцхајмерову болест који се одржава на Хавајима 11 јула, пише „Њујорк тајмс“.

Скенер мозга на којем се плак показује могао би да да одговоре на нека основна питања – ко је оболео или почиње да оболева, да ли се болест икада успорава или лечи сама од себе и да ли је уопште плак главни кривац за одумирање можданих ћелија као што се верује.

Научници ће такође имати прилику да сазнају да ли лекови успоравају или заустављају болест и то ће на драматичан начин променити сва постојећа мишљења о Алцхајмеровој болести, каже за „Њујорк тајмс” др Мајкл Вајнер са Калифорнијског универзитета у Сан Франциску, који управља федералним пројектом о Алцхајмеровој болести, али није учествовао у студији.

Још увек не постоји терапија којом би се зауставио или успорио напредак ове болести, али свака велика фармацеутска компанија има нове експерименталне лекове за које се нада да ће имати ефекта, посебно ако се на време крене с терапијом.

Нема стручне сагласности ни око питања ко треба да пије лекове и ко стварно болује од Алцхајмерове болести. И у најбољим здравственим центрима доктори често греше. Двадесет одсто људи са деменцијом (губитком памћења и интелектуалних функција), којима је постављена дијагноза Алцхајмерове болести, заправо је нису ни имали, јер аутопсија није открила постојање карактеристичних протеинских наслага. Половина оних са благим губитком памћења, за које се мислило да су на путу да оболе, нису добили „Алцхајмера”. Пошто је стопа лоше постављене дијагнозе тако висока, неки пацијенти којима се погрешно каже да болују од „Алцхајмера” не добијају адекватну терапију за стања која им заправо изазивају проблеме са памћењем као што су депресија, низак ниво хормона штитасте жлезде или нежељена дејства лекова.

Авидов тим је направио боју која се у мозгу „лепи“ за плак и уочава на ПЕТ скенеру, али технологија и сама радиоактивна боја су биле толико нове да су морале да прођу кроз ригорозне контроле. Студија је обављена у стационарима на неизлечивим болесницима којима је најпре урађен скенер, а после смрти аутопсија да би се видело да ли ће патолог пронаћи исто што је лекар уочио на снимку. Постојао је страх да смртно болесни људи неће пристати да их снимају само да би помогли научном истраживању, али испоставило се да су и они и породице били спремни на то, па чак и захвални. Студија је завршена после 35 пацијената, а комплетни резултати биће представљени на скупу у Хонолулуу.

Ј. Ј. К.