„У Србији од Паркинсонове болести болује између 15.000 и 20.000 особа, али дијагноза овог неуролошког обољења не треба да се доживљава као тешка пресуда. Истина је да се ова болест у просеку најчешће поставља код особа које имају 62 године, али, на жалост, у Србији и све чешће код четрдесетогодишњака и педесетогодишњака, али добри лекови омогућавају релативно добар, квалитетан и дуг живот.” Ово је за „Политику” изјавио академик Владимир Костић, директор Института за неурологију Клиничког центра Србије, на недавно одржаном симпозијуму о Паркинсоновој болести, у организацији компаније Берингер. Професор Костић је, међутим, додао да у просеку наши пацијенти три године „лутају” од лекара до лекара док се не постави права дијагноза и почне лечење савременим лековима, који су умногоме изменили живот са овом болешћу. Савремени лекови ублажавају главне симптоме моторних поремећаја, али, још важније, смањују депресију. Главни симптоми Паркинсонове болести, која је после Алцхајмерове болести други најчешћи неуролошки поремећај код старих особа, јесу тремор односно дрхтање руку, укоченост, успорени покрети, поремећај равнотеже, заношење при ходу и губитак мимике на лицу. Пацијентима још теже падају немоторни симптоми попут депресије, болова, поремећаја спавања и концентрације.

– Чак и неуролози су имали лошу навику да дијагнозу Паркинсонове болести постављају са врата, како пацијент уђе у ординацију. Тако је дијагноза била погрешна код сваког четвртог или петог пацијента. Ми готово дакле код четвртине болесника грешимо у дијагнози. Међутим, није свака дрхтавица односно тремор руку паркинсонизам, нити сваки пацијент са овом дијагнозом мора обавезно да има овај симптом. Од скенера некад је важнија добра клиничка дијагноза, а онда још важније одлука о почетку терапије. Морамо да признамо да сви садашњи лекови, ипак, само ублажавају симптоме, али испод површине болест иде својим током, зато прописане дозе лека морају често да се „поправљају”, објашњава академик Костић.

Код старијих људи, међутим, како објашњава академик Костић, невољу прави тзв. есенцијални тремор, дрхтање, које се јавља у старијим годинама. Овај тремор није типичан за Паркинсонову болест, већ се јавља приликом одржавања одређеног положаја, на пример при јелу или кад држи шољицу за кафу.

– То је доброћудна форма, али се врло често погрешно дијагностикује, зато је важно запамтити максиму да није сваки тремор Паркинсонова болест, као што постоје пацијенти са овом дијагнозом, код којих овај симптом потпуно изостаје. У почетку половина болесника уопште не испољава тремор. Дијагноза се брже открива код дешњака, него код леворуких.