У Истраживачком институту Скрипс, у Јупитеру на Флориди, научници покушавају да открију на који начин људски мозак памти. Интересантно је да животиње над којима се обављају тестови у лабораторијима нису шимпанзе, пси нити пацови већ обичне винске мушице!

Рон Давис, са Катедре за неурологију на овом институту, објашњава зашто мозак мушица поседује идеалне карактеристике за истраживање људског мозга.

„Мозак винске мушице прилично је једноставне грађе – има око 100.000 неурона. Људски мозак има око 100 милијарди неурона, што представља огромну мрежу. Због тако густе мреже још нисмо у могућности да откријемо тајну функционисања људског мозга.

Мозак винских мушица научници могу да изваде и поставе га под микроскоп док је још у функцији. Такође могу да изолују неуроне различитих функција и посматрају их како, уз стимулацију, шаљу сигнале осталим неуронима. У једном низу лабораторијских тестова, винске мушице се тренирају да запамте мирис који се повезује с електричним шоком”, преноси Глас Америке.

„Користимо цеви од плексигласа са наелектрисаном бакарном мрежицом. Прво се у цев стави мушица, а затим убаци одређени мирис у цев. Мирис ’А’ шокира животињице попут благог електричног шока. Потом цев очистимо убризгавањем свежег ваздуха, па опет пустимо, само други, мирис ’Б’, након чега мушице не доживљавају шок. Таквим тренингом надамо се да ће мушице развити способност повезивања. Научиће да је један мирис лош јер се под његовим дејством ’кажњавају’, а да је други мирис у реду”, каже Давис.

Након тога мушице се испитују колико се сећају разлике у мирисима. Рон Давис каже да око 90 одсто мушица избегава електрични шок. Оне које га не избегавају издвоје се из групе и касније им се истражују гени.

У основи, винске мушице имају исте гене као и људи, само мањи број. Рон Давис додаје да је њихова корелација с људима оно што чини његово истраживање тако обећавајућим.

„Ако у мушицама пронађемо ген који је важан за објашњење процеса као што је стварање меморије, део тог гена је очуван. Тај ген може да се употреби за препознавање сличних гена  код мишева или људи, јер они имају врло сличне делове. Због тога са врло великом вероватноћом можемо код људи препознати већину гена који постоје код винских мушица. Дакле – веровали или не – ми смо заправо врло слични винској мушици”, закључују амерички истраживачи.

Животни век винских мушица је краћи од осталих лабораторијских животиња – мишева или пацова. Будући да се мушице множе сваке две недеље, у току једне године научници могу да проучавају много генерација и тако брзо заврше студију. А због мале величине, мушице могу лако да се чувају у пластичним посудама.

„Ако се погледају неуролошке болести, попут Алцхајмерове, Паркинсонове, разне психијатријске – шизофренија, биполарни поремећаји, аутизам и остале, све су обележене поремећајем у усвајању знања. Развој меморије је, чини се, карактеристика велике већине неуролошких и психијатријских обољења”, каже Давис.

Давис и његов тим надају се да ће њихов рад довести до лека за подстицање когнитивних способности, који ће помоћи мозгу да се бори против болести. Он каже да би темељно разумевање процеса усвајања знања могло бити кључ за лечење и, можда, оздрављење.