Jadnu Pepeljugu maltretirale su maćeha i sestre terajući je da rinta od jutra do mraka, ali mnoge žene dive se baš njoj jer, iako malo prekrivena pepelom, devojka iz bajke imala je usko, nežno, idealno stopalo.

Želeći da baš kao Pepeljuga uđu u malene cipele, Amerikanke plastičnim hirurzima i ortopedima prave dobar posao. Estetska hirurgija stopala hit je na tamošnjim klinikama, dok se ova moda još nije odomaćila u Srbiji.

Pošto su smanjile nos, povećale grudi, napumpale usne i isisale višak kilograma, žene kao da se pitaju šta sledeće da operišu. Lekari im smanjuju i sužavaju stopala i režu prste kako bi noga lepo legla na štikle od deset centimetara a prstići elegantno stali u sandale.

Doktor Majkl Nirnberg je za „Volstrit džornal” otkrio da ne može ni da prebroji sve pacijentkinje koje mu kažu da ih ništa ne boli ali da žele da budu operisane.

Neke čeznu da imaju manja stopala pošto velika i široka ne važe baš za najprivlačnija. Moderne Zapadnjakinje kao da oponašaju praksu koju su Kineskinje odavno odbacile – da im se vezuju i stežu stopala kako bi ostala mala i navodno ženstvena.

Međutim, neke se odlučuju na ovaj korak i zbog toga što im operacija može pomoći da lakše hodaju na visokim štiklama. Iako se žale kako ih ubija bol zbog stajanja na potpeticama, mnogim damama ne pada na pamet da obuju ravne cipele. Uostalom, i zašto bi, kada estetski hirurzi imaju rešenje: skidaju masne naslage sa stomaka i stavljaju u delove između prstiju i ostatka stopala kako bi hod u salonkama bio podnošljiv. Iako su dosad cipele sa štiklom važile za neprirodne, sada se sve može rešiti ako se i stopalo isto tako učini neprirodnim?

Međutim, ortopedi ne odobravaju ovakve intervencije. Nije retkost da prsti, kada se jednom skrate, postanu mlitavi i počnu da padaju jedni preko drugih. Sada ortopedi moraju da leče i operišu one kod kojih je estetska hirurgija zakazala jer je reč o posebno osetljivom delu tela sa brojnim koščicama i složenom mrežom nerava. Zar naš posao nije da olakšamo deformitet i povrede a ne da pomažemo ženama da uđu u uske cipelice, pitaju se lekari.

Pukovnik profesor dr Marijan Novaković, načelnik Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA, kaže za „Politiku” da je skraćivanje prstiju i sužavanje stopala moguće ali da se to ne radi kod nas ukoliko kod pacijenta ne postoji deformitet ili fizički problem.

– Takve operacije mogu imati više štete nego koristi posebno ako se ima u vidu da posle svake operacije ostanu ožiljci. Kada neko hoće operaciju da bi lakše stao na štikle, intervencija nije opravdana i ne radi se – objašnjava profesor Novaković.

Specijalista plastične hirurgije iz ordinacije „Komnenus” Lazar Pajević kaže da je, recimo u Brazilu, uobičajena intervencija kod pacijenata koji žele da imaju lepo zaobljene nokte, ali da u Srbiji estetske operacije na stopalima nisu u toj meri zaživele.

– Mi uglavnom operišemo čukljeve. Ali operacije poput onih u SAD se ne izvode u Srbiji, mislim da se ne izvode čak ni u Evropi – objašnjava naš sagovornik i dodaje:

– Moguće je skratiti prst za tri, četiri milimetra, što nije mnogo, i sumnjam u estetske rezultate takve intervencije.

Dr Jelena Šukrija iz specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju „Orea” objašnjava da se u Srbiji osim čukljeva uglavnom radi ispravljanje krivih prstiju.

– Kod nas se samo radi ispravljanje krivih prstiju, i to iz čisto estetskih, a ne medicinskih razloga – dodaje dr Šukrija. – To je rutinska operacija i mogu da je rade i estetski hirurg i ortoped.

I dok u Srbiji još nije zaživeo ovaj vid estetskih intervencija, Amerikanci već sabiraju prve rezultate. Klinike su im pune, kako žena koje prvo odlaze pod nož zarad lepšeg stopala, tako i pacijentkinja kojima posle neuspešnih estetskih korekcija stvarno treba pomoć hirurga. Tako oni koje lekari i društvo kritikuju da na operacije odlaze s tankim argumentima, iz hira i čiste obesti na kraju ipak moraju na operaciju, i to ovaj put s debelim razlogom.

Jelena Stevanović