Јадну Пепељугу малтретирале су маћеха и сестре терајући је да ринта од јутра до мрака, али многе жене диве се баш њој јер, иако мало прекривена пепелом, девојка из бајке имала је уско, нежно, идеално стопало.

Желећи да баш као Пепељуга уђу у малене ципеле, Американке пластичним хирурзима и ортопедима праве добар посао. Естетска хирургија стопала хит је на тамошњим клиникама, док се ова мода још није одомаћила у Србији.

Пошто су смањиле нос, повећале груди, напумпале усне и исисале вишак килограма, жене као да се питају шта следеће да оперишу. Лекари им смањују и сужавају стопала и режу прсте како би нога лепо легла на штикле од десет центиметара а прстићи елегантно стали у сандале.

Доктор Мајкл Нирнберг је за „Волстрит џорнал” открио да не може ни да преброји све пацијенткиње које му кажу да их ништа не боли али да желе да буду оперисане.

Неке чезну да имају мања стопала пошто велика и широка не важе баш за најпривлачнија. Модерне Западњакиње као да опонашају праксу коју су Кинескиње одавно одбациле – да им се везују и стежу стопала како би остала мала и наводно женствена.

Међутим, неке се одлучују на овај корак и због тога што им операција може помоћи да лакше ходају на високим штиклама. Иако се жале како их убија бол због стајања на потпетицама, многим дамама не пада на памет да обују равне ципеле. Уосталом, и зашто би, када естетски хирурзи имају решење: скидају масне наслаге са стомака и стављају у делове између прстију и остатка стопала како би ход у салонкама био подношљив. Иако су досад ципеле са штиклом важиле за неприродне, сада се све може решити ако се и стопало исто тако учини неприродним?

Међутим, ортопеди не одобравају овакве интервенције. Није реткост да прсти, када се једном скрате, постану млитави и почну да падају једни преко других. Сада ортопеди морају да лече и оперишу оне код којих је естетска хирургија заказала јер је реч о посебно осетљивом делу тела са бројним кошчицама и сложеном мрежом нерава. Зар наш посао није да олакшамо деформитет и повреде а не да помажемо женама да уђу у уске ципелице, питају се лекари.

Пуковник професор др Маријан Новаковић, начелник Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА, каже за „Политику” да је скраћивање прстију и сужавање стопала могуће али да се то не ради код нас уколико код пацијента не постоји деформитет или физички проблем.

– Такве операције могу имати више штете него користи посебно ако се има у виду да после сваке операције остану ожиљци. Када неко хоће операцију да би лакше стао на штикле, интервенција није оправдана и не ради се – објашњава професор Новаковић.

Специјалиста пластичне хирургије из ординације „Комненус” Лазар Пајевић каже да је, рецимо у Бразилу, уобичајена интервенција код пацијената који желе да имају лепо заобљене нокте, али да у Србији естетске операције на стопалима нису у тој мери заживеле.

– Ми углавном оперишемо чукљеве. Али операције попут оних у САД се не изводе у Србији, мислим да се не изводе чак ни у Европи – објашњава наш саговорник и додаје:

– Могуће је скратити прст за три, четири милиметра, што није много, и сумњам у естетске резултате такве интервенције.

Др Јелена Шукрија из специјалне болнице за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију „Ореа” објашњава да се у Србији осим чукљева углавном ради исправљање кривих прстију.

– Код нас се само ради исправљање кривих прстију, и то из чисто естетских, а не медицинских разлога – додаје др Шукрија. – То је рутинска операција и могу да је раде и естетски хирург и ортопед.

И док у Србији још није заживео овај вид естетских интервенција, Американци већ сабирају прве резултате. Клинике су им пуне, како жена које прво одлазе под нож зарад лепшег стопала, тако и пацијенткиња којима после неуспешних естетских корекција стварно треба помоћ хирурга. Тако они које лекари и друштво критикују да на операције одлазе с танким аргументима, из хира и чисте обести на крају ипак морају на операцију, и то овај пут с дебелим разлогом.

Јелена Стевановић