Usled stalnih apela dermatologa, mazanje zaštitnom kremom mnogima je postalo rutina na plaži ili bazenu. Ovih dana kada UV indeks dostiže 9 ili 10, stručnjaci upozoravaju da je i na vrelom asfaltu neophodno da se zaštitimo od zračenja koje je odgovorno za većinu kancera kože i smatra se najvažnijim faktorom njenog preranog starenja.

Dermatovenerolog dr Aleksandar Adamović preporučuje da se zaštita svakodnevno koristi.

– Zabluda je da u hladu niste izloženi štetnom zračenju sunca, kao što je zabluda da ste zaštićeni ako ste već preplanuli. I u gradskim uslovima trebalo bi koristiti visok faktor zaštite, od 30 do 50, zavisno od tipa kože. Najviše se koristi lokalna UV zaštita, a postoji i preparat za oralnu primenu čija aktivna supstanca potiče iz jedne paprati sa Anda kojoj sunce ne može ništa – kaže dr Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti.

Mazanje je potrebno ponoviti posle dva sata jer su UVA filteri osetljivi na sunce.

– Iako nećemo izgoreti ako ne nanesmo novi sloj, UVA zraci će koži naneti štetu. Crvenilo je samo reakcija na UVB, dok šteta koju su nam naneli UVA zraci ostaje neprimećena – objašnjava Suzana Miljković, magistar farmacije, nekad angažovana u „Galenici” u proizvodnji preparata za sunčanje.

Za prve dane leta ona preporučuje visok zaštitni faktor, koji kasnije može i da se smanji da se telo ne bi bez potrebe „bombardovalo” hemikalijama.

Najvažnija je zaštita do 18. godine. Svako dečje crvenilo zarađeno na plaži u trenutku nemara može kasnije u životu skupo da košta, jer zračenje ima kumulativan efekat.

Doba kada se najčešće javlja maligni tumor kože pomerilo se sa preko 40 na oko 35 godina, što je po mišljenju naše sagovornice najviše posledica upotrebe solarijuma.

– Preko medija se često šalje kontradiktorna poruka da zbog vitamina D koji se stvara na suncu ne treba da se mažemo, što ljude zbunjuje. Međutim, taman ten je nužno zlo, kao visoka temperatura kada imate infekciju, jer se na taj način telo brani. Što se tiče sinteze vitamina D, dovoljno je da prošetamo pola sata dnevno i to obučeni – ističe Miljkovićeva.

Jedan od neizostavnih elemenata zaštite su i naočare. Istraživanja su pokazala da ultraljubičasti zraci još veću štetu nanose očima nego koži. Najbolje je birati naočare na kojima piše UV 400, što znači da pruža zaštitu od UVA i UVB zraka. Dobro je ako su napravljene od polikarbonata, što bi sve trebalo da piše u brošuri koja uz njih ide.

Uprkos svim upozorenjima da je u periodu od 10 do 16 sati najbolje skloniti se sa sunca, bazeni i plaže su puni tokom celog dana. Malobrojni su ljudi sa šeširima, a mnogo je onih koji željni preplanulog tena preskaču i mazanje.

– To vam je kao sa pušenjem. Svi znamo da je štetno, ali najteže je sebe disciplinovati i promeniti ponašanje. Zato je najbolje da deca od malena nauče kako treba, a da im roditelji to pokažu ličnim primerom – naglašava Miljkovićeva, koja u okviru nevladinog Centra za negu zdravlja i lepote propagira neophodnost zaštite od sunca.

----------------------------------------------

Pet elemenata zaštite

* Ne izlaziti na sunce između 10 i 16 časova

* Naočare sa zaštitnim filterima

* Lagana odeća koja što više pokriva

* Kvalitetan preparat za zaštitnim faktorom

* Izbegavanje solarijuma

----------------------------------------------

Dalmatinac i pužić – mazanje kao igra

Dok mališani nestrpljivo cupkaju ispod suncobrana, roditelji ih na brzinu mažu i često važna mesta preskoče. Kompanija „Viši” je uz svoj novi proizvod za najmlađe pripremila i brošuru u kojoj predlaže kako decu uključiti u ovaj posao na zabavan način.

Tehnikom „dalmatinac” krema se u tačkicama nanosi na telo, a onda tehnikom „puževa kućica” razmazuje kružnim pokretima.

Posebno je važno namazati izložene, a često zanemarene delove tela kao što su uši, potiljak, vrat, šake i zadnja strana kolena.