Човек свакодневно проводи сате изнад бизнис планова, осмишљава нове послове и улази из једног пројекта у други, а да ретко помисли на то да му је можда потребан и животни план, филозофија здравог и срећног живота.

Зар вам се не дешава да после толико година учења свега и свачега, од назива афричких рудника до имена латиноамеричких револуционара, схватите да не знате ништа о ономе што је најважније, а то сте ви сами?

То се десило чак и др Нини Булајић, специјалисти микробиологије, која је годинама после дипломирања на Медицинском факултету схватила да мало зна о томе како стварно функционише човек. Зато је годинама истраживала, изучавала психологију, макробиотику, кинеску и традиционалну медицину и своја сазнања сажела у недавно објављеној књизи „Спирала живота”. Новим насловом жели да помогне пацијентима да схвате скривене разлоге болести и незадовољства.

– Као сваки лекар западне медицине, која човека схвата као скуп органа, психу не везује непосредно за тело, а душу не признаје, и ја сам дуго била арогантна према традиционалној медицини. Али ту ароганцију скупо сам платила када сам се разболела и схватила да лекови нису довољни– објашњава наша саговорница.

Схватила је да човеку мора да се приступи као целини, као бићу са биолошким, енергетским и психичко-духовним потребама. Ако на било ком нивоу нешто зашкрипи, наступају болест или фрустрације и бес, који опет доводе до нарушавања здравља.

Мудрост живота је, објашњава др Булајић, схватити и поштовати природне законе и законе свог бића. Човеку је на физичком нивоу потребна једноставна храна што приближнија изворном облику, најбоље макробиотика, на енергетском усклађеност са природним ритмовима, на пример ритмом дана и ноћи, на психолошком поштовање развојних фаза формирања личности. Родитељи неретко не препознају фазе развоја детета. Ако се детету не испуне потребе које има у некој фази, онда је то недовршени посао због кога ће и као одрастао човек стално имати проблеме.

– Срећни смо само ако се понашамо у складу са својом природом. Родитељи не чине добро детету када га гурају у професију која је по њима добро плаћена. Рођени уметник постаје фрустрирани лекар или адвокат, а не верујем ни да ће остварити сан родитеља да много зарађује јер тешко може бити успешан у ономе што не воли. Чак и ако буде успео, цена је превисока: он ради са повећаним напором, бесан је и фрустриран и на прагу психосоматских болести.

Када њени пацијенти и поред макробиотичке исхране не успевају да се осећају знатно боље, јасно је да имају неки психолошки проблем или да су у сукобу са околином. Тада се залази дубље, у психу, и прави се бизнис план живота. Свако мора да схвати у каквој средини живи, мора да јој се прилагоди. Ако је то немогуће, ако се цело биће бори против владајућих норми и морала, онда се саветује стварање оазе, круга истомишљеника, или у крајњој нужди промена средине.

– Тајна је у томе да развијате свест о себи и околини. А то се ради образовањем. Теме о којима сам писала требало би да уђу у школе. Јер човек живи како мисли, а мисли онако како се образује.

Др Булајић у књизи примећује како се човек толико борио за своја права, а онда сам себи закинуо право на живот у складу са својом природом. Најбољи пример за то је што се из фотеље из које се гледао ТВ улази у ауто, из аута у лифт, из лифта на покретне степенице, само да се избегне сваки покрет. Човек је пасиван и када оде код лекара.

– Медицина тражи од пацијента да буде пасиван, да слуша лекара и препусти му се, али ја тврдим да човек мора и сам себи да помогне. Ко може више да брине о вама од вас самих?

-------------------------------------------------------

Здрав животни стил

Др Булајић истиче да је важно да човек усвоји свакодневну праксу доброг живота:

– добро балансирани здрави оброци

– физичка активност, шетања, вежбе

– боравак у природи

– рад, учење у школи, односно рад на послу

– забава

– лично образовање и рад на себи

– одмор

– лична нега, купке, масажа