Медицина

Назире се лек за наследни дијабетес

Стручњаци америчког универзитета успели су да код мишева одређене ћелије јетре претворе у произвођаче инсулина

Шаке прогутаних лекова, свакодневно „боцкање” инјекцијама инсулина и велики број ограничења у исхрани ускоро би могли да постану ружна прошлост у животу„шећераша”. Јер, ако не за све, онда барем за већину њих, са Медицинског факултета у Хјустону, САД, стижу охрабрујуће вести – трајни лек за наследни дијабетес „назире се у измаглици”.

Наиме, стручњаци америчког универзитета успели су да код мишева одређене ћелије јетре претворе у произвођаче инсулина, хормона задуженог за регулисање нивоа шећера у крви који дијабетичарима недостаје услед неправилног рада панкреаса. Уколико се исти „рецепт” покаже успешним и код људи, важан, ако не и одлучујући ударац, биће задат болести од које је 2005. године умрло милион и стотину хиљада становника планете.

Бројка јесте застрашујућа, али звучи мање језиво ако се зна да сваки тридесети човек на свету болује од дијабетеса. Дакле, у просеку барем један ђак у школском одељењу или десетак запослених у предузећу средње величине бори се против вишка шећера у крви. Ове године, према подацима Светске здравствене организације, на свету има око 180 милиона дијабетичара, а следеће ће их бити шест милиона више, јер се последњих деценија број оболелих годишње увећавао за тачно толико.

Доктор Лоренс Чен и његов тим са Медицинског универзитета у Хјустону можда би могли овим бројкама да „дођу главе”. Они су убризгавањем гена названог „неурогенин3” у оболеле лабораторијске мишеве „натерали” њихове основне ћелије јетре да замене оштећене ћелије у панкреасу. Резултат – сисари су оздравили кроз неколико недеља и ниво шећера у крви остао је нормалан до краја њиховог живота.

Иако су и раније ћелије јетре претваране у „произвођаче инсулина”, ово је први пут да су научници разумели и савладали технику којом се то постиже, па се доктор Чен и сарадници надају да ће постићи успех и код људи.

Препреку и опасност на том путу представља чињеница да би се „неурогенин3” у људски организам морао убризгавати заједно са потенцијално смртоносним вирусом за људе који би „неурогенин3” транспортовао и везивао са ћелијама јетре.

Б. Д. П.

објављено: 30/08/2009