Kažu da su ljudi bez zuba srećni. Tako je, zapravo, u priči po kojoj za svaki zub koji izgubiš imaš prava da pomisliš jednu veliku želju i o njenom ispunjenju sanjaš dok ga držiš pod jastukom.

U stvarnosti, usta koja zjape izgledaju kao stara navika, zaostala iz najprimitivnijih vremena, koja podseća i na najteže bolesti organizma.

Prikrivanje usta rukom dok pričate i nedostatak osmeha, stvaraju i prve neprirodne bore pa „srećnik” iz priče neretko deluje kao osoba stalno tmurnog raspoloženja, koju valja zaobići ako ne želite da sebi upropastite dan.

Uprkos tome, deviza „bolje svoji zubi kakvi god da su, nego strano telo u ustima” uveliko se kod nas i dalje prenosi kao mantra, koju ne smeš da zaboraviš.

U tom kontekstu se tumače i saveti doktora da treba održavati zdravlje svojih zuba, kao i preporuke o zubnim pastama, ishrani, pa čak i recepti za lekove protiv bolesti desni. A još kada ti neko tome doda neslavnu priču iz svog iskustva, po kojoj ćeš videti šta je tvoj zub ako ga izgubiš i po kojoj je on definitivo nezamenjiv – ovakvo vaspitanje ostaje kao tradicija kojom treba da se ponosimo i zato nikako ne smemo da je zapostavimo.

U isto vreme razvijeni svet napreduje u besprekornom održavanju higijene blistavo belog i popunjenog niza, dok se mi pitamo kako te nacije imaju prirodno lepe zube. Onda se to najčešće pripiše još i podneblju, pa šta ćemo!

Po podacima naših lekara, prosečan Srbin kod zubara ide samo kad već više noću ne može da spava od bolova, koje doduše već duže primećuje ali nema kad da odvoji vreme još i za tako nešto. Na kraju, posle mnogo tableta progutanih na svoju ruku, on radije pristaje da mu se vadi zub nego da trpi dugo i bolno poravljanje ili još, ne daj bože, prima anestezije u obliku bolnih injekcija. Takođe, radije će prikazivati balkanski šarm „neopravilnog osmeha” nego što će se odlučiti za porcelanski zdrav smeh. Naravno, nikad ne postavlja pitanje šta je dovelo dotle da izgubi poneki zub ili bar njihovu prirodnu lepotu, a to da zubi potamne ili požute tokom vremena deluje mu već sasvim logično.

Saveti da od malih nogu treba popravljati, ispravljati, prati i redovno negovati zube, deluju mu kao nabiflana storija iz srećnog sveta.

Kao i uvek, postoji i Međutim: ako mu se iznenadno desi da ga doktor ili neko iz okruženja nagovori da stavi nedostajući zub, istog trenutka pita se najhladnokrvnije zašto to nije uradio ranije i momentalno počinje da drži propoved svima. Svojoj deci na spavanju namiče protezu, a sa školskim lekarom bi najradije postao kućni prijatelj : „E, pa, kad nisam ja, nosićeš protezu i pićeš mleko!”

Mirjana Nikić

------------------------------------------------

Zdravi sa 32 zuba

Pacijenti se najčešće obraćaju stomatologu iz estetskih razloga, zanemarujući to da je uspostavljanje funkcije zuba i cele vilice značajnije za njihovo potpuno zdravlje, kaže protetičar „Mažestika”dr Biljana Radovanović.

– Zubi su deo organa za žvakanje i početni deo jednog velikog sistema, sistema za varenje. Sem estetske funkcije, zubi imaju ulogu u žvakanju hrane, kao i u govoru, tačnije, izgovoru pojedinih glasova. Gubitak zuba dovodi do promena na kostima vilica, u položaju ostalih zuba i zglobovima vilice, na mekim tkivima i u govoru. Može da dovede do smetnji u gutanju i do promene izgleda lica, kaže.

Sagovornica naglašava da je neophodno dovesti kolektivnu svest do toga da su šestomesečni pregledi zbog ovih važnih funkcija zuba neophodni kako bi se problemi na vreme otklonili. Jer, funkcije se održavaju prvenstveno lečenjem, a protetici, odnosno nadoknadi zuba pribegava se kada lečenje ne može da da rezultate. Odlazak kod zubara , kaže, ne znači uvek bol. Najzad, od kreativnosti stomatologa i zubnog tehničara zavisi i krajnji ishod protetskog zbrinjavanja pacijenata. Osnovni zadatak svake zubne nadoknade je da ponovo uspostavi kompletnu funkciju i uspostavi normalan izgled usta i lica. Stoga, smatra da je neophodno kod nas „ukinuti” i predrasudu „da imam svoje zube po svaku cenu”.

– Sa svoja dva zuba u funkciji ne možete žvakati ni izgledati kao sa 32. Hrana se nesažvakana spušta u želudac i stvara problem sa varenjem. Nisam zagovornik da se zdravi zubi stave pod navlake, ali kad su zubi pod velikim plombama, ostaci hrane zapadaju dublje u poremećenom nizu zuba, i stvaraju upale desni koje se povlače, a zubi u delu nervnih završetaka ostaju osetljivi na sve nadražaje. Izgled lica se menja a ako se zakasni sa protetskim zahvatom, neophodna su prethodno lečenja desni pa i zahvati ORL hirurga. U lancu lečenja naših pacijenata učestvuje čitav niz specijalista, od opšteg stomatologa, preko ORL hirurga, paradentologa do protetičara, kaže dr Radovanović.

Za vrstu nadoknade ili zamene zuba, protetičar se odlučuje u zavisnosti od broja i rasporeda preostalih zuba kao i stanja potpornog sistema zuba. Nedostatak zuba može biti potpun, što je bezubost ili delimičan, što je krezubost. Bezubost se rešava totalnim protezama, a krezubost nadoknadom nedostajućih zuba, odnosno fiksnim nadoknadama kao što su krune i mostovi ili – pokretnim protezama.

– Krune i mostovi se cementiraju na preostale zube i ne vade se. Napredak tehnologije doveo je do upotrebe najsavremenijih materijala kao što su metal keramika i bezmetalna keramika. Sa novim tehnologijama ovi zubi imaju prirodan izgled. Keramika je biokompatibilni materijal koji ne izaziva alergijske reakcije. Zubi se najpre izbruse sa svih strana. Na umanjeni zub, ukoliko je vitalan, stavlja se keramička navlaka, a ukoliko nije pojačava se nadogradnjom kočića. Posle brušenja, uzima se otisak zuba na osnovu kog se keramički zubi peku na temperaturi od 900 do 1000 stepeni. Posle nekoliko proba, pacijent dobija nove zube a to sve traje u proseku dve nedelje.

– Bitno je da se zubi ne opterete i da njihov raspored bude ravnomeran. Da bi s zub stavio pod navlaku, mora da bude zdrav, odnosno da se prethodno ukloni karijes i da nije ugrožen parodentozom. Ukoliko je ugrožen ovom bolešću desni, radi se proteza preko koje se pritisak žvakanja preko desni prenosi direktno na kost.

Pokretne ili delimične proteze mogu da budu plastične ili da u sebi imaju kostur od plemenitog čelika (vizil proteze). U slučaju bezubosti, stavljaju se totalne proteze. Sagovornica tvrdi da je predrasuda da se u državnim klinikama radi sa nekvalitenijim materijalima nego u privatnim ordinacijama. Keramika se u svetu uvozi iz tri zemlje a to su Japan, Lithenštajn i Švajcarska. Četvrtog nema, kaže dr Radovanović.

Cene totalne proteze u državnoj ambulanti su 9.000, parcijalne 5.500, vizil proteze 13.500 a navlake 4.500 dinara. U privatnim ordinacijama se kreću u dvostrukom ili trostrukom iznosu.

M. Nikić