Кажу да су људи без зуба срећни. Тако је, заправо, у причи по којој за сваки зуб који изгубиш имаш права да помислиш једну велику жељу и о њеном испуњењу сањаш док га држиш под јастуком.

У стварности, уста која зјапе изгледају као стара навика, заостала из најпримитивнијих времена, која подсећа и на најтеже болести организма.

Прикривање уста руком док причате и недостатак осмеха, стварају и прве неприродне боре па „срећник” из приче неретко делује као особа стално тмурног расположења, коју ваља заобићи ако не желите да себи упропастите дан.

Упркос томе, девиза „боље своји зуби какви год да су, него страно тело у устима” увелико се код нас и даље преноси као мантра, коју не смеш да заборавиш.

У том контексту се тумаче и савети доктора да треба одржавати здравље својих зуба, као и препоруке о зубним пастама, исхрани, па чак и рецепти за лекове против болести десни. А још када ти неко томе дода неславну причу из свог искуства, по којој ћеш видети шта је твој зуб ако га изгубиш и по којој је он дефинитиво незамењив – овакво васпитање остаје као традиција којом треба да се поносимо и зато никако не смемо да је запоставимо.

У исто време развијени свет напредује у беспрекорном одржавању хигијене блиставо белог и попуњеног низа, док се ми питамо како те нације имају природно лепе зубе. Онда се то најчешће припише још и поднебљу, па шта ћемо!

По подацима наших лекара, просечан Србин код зубара иде само кад већ више ноћу не може да спава од болова, које додуше већ дуже примећује али нема кад да одвоји време још и за тако нешто. На крају, после много таблета прогутаних на своју руку, он радије пристаје да му се вади зуб него да трпи дуго и болно порављање или још, не дај боже, прима анестезије у облику болних инјекција. Такође, радије ће приказивати балкански шарм „неоправилног осмеха” него што ће се одлучити за порцелански здрав смех. Наравно, никад не поставља питање шта је довело дотле да изгуби понеки зуб или бар њихову природну лепоту, а то да зуби потамне или пожуте током времена делује му већ сасвим логично.

Савети да од малих ногу треба поправљати, исправљати, прати и редовно неговати зубе, делују му као набифлана сторија из срећног света.

Као и увек, постоји и Међутим: ако му се изненадно деси да га доктор или неко из окружења наговори да стави недостајући зуб, истог тренутка пита се најхладнокрвније зашто то није урадио раније и моментално почиње да држи проповед свима. Својој деци на спавању намиче протезу, а са школским лекаром би најрадије постао кућни пријатељ : „Е, па, кад нисам ја, носићеш протезу и пићеш млеко!”

Мирјана Никић

------------------------------------------------

Здрави са 32 зуба

Пацијенти се најчешће обраћају стоматологу из естетских разлога, занемарујући то да је успостављање функције зуба и целе вилице значајније за њихово потпуно здравље, каже протетичар „Мажестика”др Биљана Радовановић.

– Зуби су део органа за жвакање и почетни део једног великог система, система за варење. Сем естетске функције, зуби имају улогу у жвакању хране, као и у говору, тачније, изговору појединих гласова. Губитак зуба доводи до промена на костима вилица, у положају осталих зуба и зглобовима вилице, на меким ткивима и у говору. Може да доведе до сметњи у гутању и до промене изгледа лица, каже.

Саговорница наглашава да је неопходно довести колективну свест до тога да су шестомесечни прегледи због ових важних функција зуба неопходни како би се проблеми на време отклонили. Јер, функције се одржавају првенствено лечењем, а протетици, односно надокнади зуба прибегава се када лечење не може да да резултате. Одлазак код зубара , каже, не значи увек бол. Најзад, од креативности стоматолога и зубног техничара зависи и крајњи исход протетског збрињавања пацијената. Основни задатак сваке зубне надокнаде је да поново успостави комплетну функцију и успостави нормалан изглед уста и лица. Стога, сматра да је неопходно код нас „укинути” и предрасуду „да имам своје зубе по сваку цену”.

– Са своја два зуба у функцији не можете жвакати ни изгледати као са 32. Храна се несажвакана спушта у желудац и ствара проблем са варењем. Нисам заговорник да се здрави зуби ставе под навлаке, али кад су зуби под великим пломбама, остаци хране западају дубље у поремећеном низу зуба, и стварају упале десни које се повлаче, а зуби у делу нервних завршетака остају осетљиви на све надражаје. Изглед лица се мења а ако се закасни са протетским захватом, неопходна су претходно лечења десни па и захвати ОРЛ хирурга. У ланцу лечења наших пацијената учествује читав низ специјалиста, од општег стоматолога, преко ОРЛ хирурга, парадентолога до протетичара, каже др Радовановић.

За врсту надокнаде или замене зуба, протетичар се одлучује у зависности од броја и распореда преосталих зуба као и стања потпорног система зуба. Недостатак зуба може бити потпун, што је безубост или делимичан, што је крезубост. Безубост се решава тоталним протезама, а крезубост надокнадом недостајућих зуба, односно фиксним надокнадама као што су круне и мостови или – покретним протезама.

– Круне и мостови се цементирају на преостале зубе и не ваде се. Напредак технологије довео је до употребе најсавременијих материјала као што су метал керамика и безметална керамика. Са новим технологијама ови зуби имају природан изглед. Керамика је биокомпатибилни материјал који не изазива алергијске реакције. Зуби се најпре избрусе са свих страна. На умањени зуб, уколико је виталан, ставља се керамичка навлака, а уколико није појачава се надоградњом кочића. После брушења, узима се отисак зуба на основу ког се керамички зуби пеку на температури од 900 до 1000 степени. После неколико проба, пацијент добија нове зубе а то све траје у просеку две недеље.

– Битно је да се зуби не оптерете и да њихов распоред буде равномеран. Да би с зуб ставио под навлаку, мора да буде здрав, односно да се претходно уклони каријес и да није угрожен пародентозом. Уколико је угрожен овом болешћу десни, ради се протеза преко које се притисак жвакања преко десни преноси директно на кост.

Покретне или делимичне протезе могу да буду пластичне или да у себи имају костур од племенитог челика (визил протезе). У случају безубости, стављају се тоталне протезе. Саговорница тврди да је предрасуда да се у државним клиникама ради са неквалитенијим материјалима него у приватним ординацијама. Керамика се у свету увози из три земље а то су Јапан, Литхенштајн и Швајцарска. Четвртог нема, каже др Радовановић.

Цене тоталне протезе у државној амбуланти су 9.000, парцијалне 5.500, визил протезе 13.500 а навлаке 4.500 динара. У приватним ординацијама се крећу у двоструком или троструком износу.

М. Никић