Као што је већина оних који су на личном примеру осетили да је мисија смањења килограма немогућа када је особа под стресом, нова истраживања показују да се управо у стресним ситуацијама осећа повећана потреба за слатким међуоброцима и да се жеља за храном не може контролисати.

Доктор Аким Петерс, аутор књиге „Егоистични мозак”, који се бавио тим феноменом, објашњава да је нашем мозгу за све процесе потребно много енергије и да често иде против остатка тела, преноси агенција Танјуг.

„У стресним ситуацијама мозак себи привлачи чак 90 одсто дневног уноса глукозе. То је мало нелогично јер је познато да људски мозак чини тек два одсто наше телесне масе”, објашњава Петерс и додаје да нас мозак тера на повећан унос шећера и угљених хидрата.

Петерс указује да потреба за шећером лежи у људској природи, али да се раније енергија више трошила на физичке послове.

Кад су особе под стресом, објашњава Петерс, реагују на два начина – особа постаје депресивна или се дебља, при чему депресивне особе код стреса заборављају да једу, а ко мало једе аутоматски је више под утицајем овог лошег психичког стања.

Особе које повећано једу под стресом су смирене јер је храна на неки начин катализатор стреса.

Они добро реагују на притисак и чак подстичу производњу властитих „средстава за смирење” која ублажавају последице стреса, а то уједно значи да се производња инсулина не стопира.

„Лако је рећи смањите свакодневни притисак и стрес, али је то тешко успети. Ипак, постоје одређене методе којима се може ублажити”, каже он и истиче да су увек здравија и боља опција блаже дијете него оне које обећавају много резултата у кратком року.

Петерс саветује промену прехрамбених навика, односно да у фрижидеру буду само здрави производи, при чему треба имати здраве међуоброке попут воћа. „Бавите се редовно спортом, окружите се драгим људима јер они имају способност отклањања стреса за само неколико минута, на послу се што боље организујте и у домаћинству немојте увек тежити савршенству”, поручује Петерс.