Bogatstvo ne garantuje zdravlje

Amerikanci će u proseku živeti kraće od stanovnika drugih razvijenih zemalja, otkriva poslednja studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj(OESR).

Da li loše rezultate građani SAD duguju brzoj hrani, gaziranim napicima i „buljenju” u TV u izveštaju nije navedeno, ali činjenicu da su 2007. godine prosečno izdvajali najviše novca (7.290 dolara po osobi) za zdravstvenu negu ne prati i odgovarajući uticaj na dužinu životnog veka.

Naime, Amerikanci rođeni 2007. prema predviđanjima živeće u proseku 78,1 godinu, dok je očekivani prosek u zemljama OESR (30 razvijenih svetskih država) 79,1 godina. Zabrinjavajući podatak za SAD, pogotovo ako se uzme u obzir da su pre dve godine njihovi stanovnici na zdravlje trošili dva i po puta više nego ljudi u ostalim zemljama. Pod troškovima u ovom smislu se smatra i novac koji su pojedinci izdvojili, ali i sredstva koja je država dala za zdravstvenu negu građana.

Od 1997. u SAD su se izdvajanja za zdravlje znatno povećavala svake godine, tako da se danas s druge strane Atlantika na medicinske usluge troši više nego bilo gde. Po ovom kriterijumu drugo i treće mesto među zemljama OESR zauzimaju Norveška i Švajcarska i, iako su sredstva koja građani u ovim državama izdvajaju za zdravstvenu negu daleko manja nego u SAD, predviđa se da će njihov životni vek u proseku biti duži za dve do četiri godine.

Da se novcem ne može kupiti baš sve, pa ni zdravlje, između ostalog, potvrđuje i to što Danska i Mađarska imaju slične nevolje kao i najmoćnija država sveta. Naime, ni u ovim zemljama znatna ulaganja u medicinsku negu ne prati produženje života. S druge strane, Japanci i Španci na zdravlje troše manje novca od proseka ali žive duže.

Kad je o zdravlju najmlađih reč, SAD takođe zaostaju za drugim bogatim državama. Sa prosekom od 6,7 mrtvorođenih na 1.000 beba, Amerika je u ovoj kategoriji mnogo gora od ostalih zemalja OESR (prosečno 3,9 mrtvorođenih na 1.000 beba). Luksemburg je, sa druge strane, najuspešniji sa u proseku čak četiri puta manje mrtve novorođenčadi od SAD.

Nasuprot ovim prilično lošim podacima stoji činjenica da Amerikanci najviše novca troše i na lekove, odnosno farmaceutske proizvode. Prvo mesto među zemljama u ovoj kategoriji zauzeli su sa izdvajanjem od 878 dolara godišnje po osobi. Poređenja radi, Kanada je na drugom mestu sa 691 dolarom, dok je prosek trideset razvijenih svetskih država 461 dolar.

Ako se uzme u obzir sve napisano, jasno je da je izveštaj OESR ukazao na to da zdravlje američke nacije nije srazmerno velikom novcu koji se za njega izdvaja. Možda će najavljena reforma Baraka Obame u tom smislu nešto promeniti.